Британија заборавила сопствене емигранте

Влада у Лондону је толико пута поновила да радници из других држава чланица ЕУ непрестано долазе у Велику Британију па Британци због тога остају без посла или макар високо плаћених радних места, и да то у Бриселу већ знају напамет.

Али, на устаљену тезу Даунинг стрита пало је нешто другачије светло када је недавно објављена вест да је у последњих десет година више од два милиона Британаца отишло у неку другу земљу ЕУ.

Чак 2,2 милиона Острвљана преселило се на континент, док је истовремено 2,3 милиона Европљана срећу потражило у Британији, преноси „ЕУ Обзервер”.

Када би се на Британце у земљама ЕУ применила реторика коју торијевци примењују за дошљаке из Пољске, рекло би се да поданици краљице Елизабете масовно преузимају послове Французима, Ирцима, Немцима...

Око 400.000 њих јесу старији грађани који желе да пензију проведу испод сунца Андалузије, али огромна већина није отишла због климе, већ ради посла.

Највише их је у Шпанији – милион. У Француској 330.000, Ирској 329.000, Немачкој 107.000, на Кипру 65.000 у Холандији 48.000, Грчкој 45.000, Португалији 39.000, Италији 37.000, а око 900 их живи у најмлађој чланици бриселског клуба, Хрватској.

Фасцикла са бројем Британаца у ЕУ извађена је из фиоке британског министарства спољних послова на захтев члана Горњег дома Метјуа Оукшота. Овај либерал је изјавио за „Фајненшел тајмс” да када власти сеју страх од имиграната који наводно краду радна места или снижавају висину надница, онда оне „можда отежавају живот за два милиона наших грађана у остатку Европе”.

Подаци су послужили и другим критичарима антиимигрантске политике да поентирају да Лондон не може да упире прстом у пољског водоинсталатера, симбола јефтине радне снаге са источних капија европске тврђаве, када истовремено у ЕУ има два милиона својих емиграната. Слобода кретање радника на јединственом тржишту јесте основна идеја уједињене Европе, па је вика и повика на стране раднике супротна основним вредностима ЕУ.

Тема је актуелизована почетком године када су Бугари и Румуни добили право да се слободно запошљавају у Британији иако су у ЕУ још од 2007.

Многи британски конзервативни и евроскептични политичари истакли су да ће због потпуне либерализације тржишта рада у њихову земљу стићи и нерадници, односно источноевропски имигранти у потрази за социјалним бенефицијама.

Конзервативни посланик Марк Филд је рекао да људи који долазе у Британију и они који из ње одлазе никако не припадају истим слојевима. Порука је да су његови сународници у ЕУ успешни појединци који не представљају терет за буџет страних влада.

„Многи Британци у иностранству су успешни људи који имају дом и у Британији и у Шпанији или Француској. Већина Британаца у иностранству нису агресивни просјаци или битанге које спавају на улици“, сматра Филд.

Лондон је прошлог викенда помно пратио референдум на којем се већина Швајцараца изјаснила за ограничење броја страних радника у њиховој земљи. Премијер Дејвид Камерон и сам није далеко од тога да укине слободу кретања за запослене који долазе из других држава ЕУ. Његова конзервативна влада водила је кампању за смањивање броја имиграната, при чему су потенцијалним дошљацима из Пољске, Румуније и Бугарске поручивали да не долазе јер је у Британији време очајно, а радних места и нема толико колико се мисли. Камерон је најављивао и референдум о изласку своје земље из ЕУ, о чему ће можда морати да говори још и чешће јер изразито антиимигрантска и евроскептична странка УКИП привлачи све већи број бирача.

Према последњим истраживања јавног мњења, УКИП, који се залаже за моментално раздруживање од Брисела, освојиће на европским изборима у мају 20 одсто гласова британских бирача, што значи да ће после лабуриста (35 одсто) и торијеваца (25 постати трећа највећа британска партија у Европском парламенту.