Све више деце излечене од рака

Милкица Димитријевић (22) из Београда разболела се од остеосаркома – врсте рака који напада кости, када је имала 17 година. Успела је после дуготрајног лечења да победи опаку болест и данас је студент треће године психологије.

– Све је почело са болом у колену, па сам одлучила да проверим о чему је реч. Када су лекари на снимку видели промену на кости, упутили су ме на Институт за ортопедско-хируршке болести „Бањица”. Тамо су наставили испитивања, била сам на магнетној резонанци и радили су ми биопсију. Онда су ми саопштили да имам остеосарком. На прву хемотерапију отишла сам недељу дана пре свог пунолетства – прича за „Политику” ова девојка.

Напорно лечење трајало је око годину дана. После хемотерапије уследила је операција, затим опоравак...

– Пошто је тумор морао да се одстрани, уградили су ми протезу колена. Кад сам се разболела била сам у четвртом разреду средње школе. Породица и другови били су ми велика подршка, а због болести сам више месеци изостала са наставе, па сам четврту годину ванредно полагала. Сви су имали велико разумевање за мене и пуно су ми помогли – каже Милкица која добровољно ради за неформалну групу младих излечених од рака „Младице” и учествује у манифестацијама које се убрзано припремају за обележавање 15. фебруара – Међународног дана деце оболеле од рака.

– Важно је да се на време реагује, зато свако чим примети нешто чудно треба да оде код лекара. Процес лечења је изузетно тежак и пун успона и падова и зато поручујем онима који се тренутно лече од рака да не клону духом и да буду јаки и упорни у борби са болешћу – каже Милкица.

Ова девојка је једна од многих младих у Србији који су успели да победе опаку болест, а најновији подаци Института за јавно здравље Србије „др Милан Јовановић Батут” говоре да је рак код деце узраста до 19 година излечив у око 70 одсто случајева.

– Годишње од рака оболи између 330 и 350 деце до 19 година, а број оболелих код нас се не повећава, већ је у нивоу других европских земаља. Посебно је важно што тренд умирања деце оболеле од рака опада из године у годину, што указује на то да се болест на време открива и да су превентивне мере добре. „Рана дијагноза – боља прогноза ” посебно важи за малишане, јер дечји организам много боље реагује на терапију против рака. Код одраслих рак је хронична болест, а код деце акутна – објашњава за „Политику” др Снежана Живковић-Перишић, епидемиолог са Института „Батут”.

Посебно радује чињеница да расте број излечене деце до 14 година, што је иначе узраст када малишани најчешће оболевају од рака, које је повећано са око 60 процената од пре неколико година на данашњих 80 одсто. Да би се побољшало праћење деце оболеле од рака, а пре свега терапије која им се даје, потребно је успоставити национални регистар деце и адолесцената оболелих од малигних болести, каже ова докторка.

Један од проблема са којима се суочавају оболели малишани и њихове породице јесте што су код нас и даље неуједначени стандарди лечења и неге онколошких болесника у односу на друге европске земље, каже за „Политику” Ирина Бан из Удружења родитеља деце оболеле од малигних болести „Звончица”.

Захваљујући нашим лекарима који се труде да буду укључени у светска збивања терапија цитостатицима је слична европским, а поштују се и европски протоколи, објашњава наша саговорница.

– Велика мука је међутим, што оболелима нису доступни сви лекови, пре свега пратећа терапија, као што су на пример савремени антибиотици. Код нас деца оболела од рака највећи ризик имају од инфекција. У неким стварима каснимо за Европом и 20 година – истиче Ирина Бан.

„Звончица” од 2009. управља родитељском кућом смештеном на Институту за мајку и дете, у којој у 12 апартмана привремени дом налазе пре свега малишани којима је пресађена коштана срж.

 --------------------------------------------------------------------------------

Услови лечења далеко од европских

Услови у којима се лече деца оболела од рака далеко су од европских, каже за „Политику” Тодор Манчић, председник Националног удружења родитеља деце оболеле од рака (Нурдор). „Само лечење прати европске токове, међутим услови у којима се малишани лече веома су лоши. У болницама по петнаесторо деце користи један тоалет, смештена су у неадекватним, малим, претрпаним собама, родитељи који су са децом током терапије немају где да спавају, јер кревети за њих не постоје...”, набраја проблеме председник Нурдора.Ове тешкоће, по његовим речима, могу да се превазиђу ако држава буде имала слуха да прискочи у помоћ.

 --------------------------------------------------------------------------------

У 2011. години у Србији

од рака се разболело 339 деце

умрла 52 оболела малишана

Деца најчешће оболевају од:

леукемије

тумора мозга

лимфома

Најновији подаци Института „Батут”