Од оног света до места поред председника

Од нашег специјалног извештача

Сочи – На свечаном отварању Зимских олимпијских игара крај председника Русије је седела Ирина Скворцова, која је 2009. као члан посаде боба тако настрадала да јој готово нису даване шансе да ће да преживи. Била је у коми и поднела безброј операција, а сада је у Сочију телевизијски новинар.

„Добро се осећам мада сам пре месец дана имала малу операцију у Немачкој. Међутим, нешто се искомпликовало, па ћу морати поново под нож”, преноси њене речи руски сајт „Газета”.

Скворцова има 25 година. Рођена је у Москви, где се бавила атлетиком и, мада је учествовала на јуниорском светском првенству на 200 м, схватила је да неће бити велика спринтерка. Али спортске амбиције је нису напуштале, па се пријавила за пробну групу када је Русија решила да почне да припрема женску посаду за боб за зимске олимпијске игре, чији је домаћин.

Пошто Русија ту нема велику традицију боб је попуњавала из других спортова. Углавном из атлетике, као што је то случај и с нашим бобом, једино што смо ми имали пилота (Вук Рађеновић).

Као бивша атлетичарка Скворцова је почела нову каријеру. На жалост, завршила ју је на самом почетку. На тренингу на стази у Кенингзеу у Немачкој грешком пилота Филине двосед се превренуо. То није ништа страшно и дешава се и шампиона. На несрећу, док су биле у преврнутом бобу на њих је налетео мушки двосед.

Судар није могао да се избегне, али он је незамислив на стази за боб. Међутим, судија Немац Петер Хел је пустио Пашкова и Матјушка да стартују, иако претходни бог није напустио стазу.

Немачки лекари јој нису давали никакве шансе да преживи. Али, Скворцова се није предавала. Онда су јој шансе порасле на 50 посто, а затим су доктори били задивљени – чудо се догодило.

Међутим, борба је тек предстојала. Хирурзи су хтели да јој одсеку десну ногу. Скворцова то није нипошто хтела да прихвати. Лекари су онда потражили решење и нашли га: „ослободили” су је две трећине мишића на тој нози, због чега је више и не осећа, али – нога је остала!

Уследило је ново суочавање са суровом стварношћу – неће моћи да хода. Скворцова се ни тада није предала. Упорно је вежбала и инвалидска колица јој више нису требала. Могла је да хода на штакама.

До пролећа 2010. имала је у Минхену око 50 операција. После рехабилитације у Немачкој вратила се у Русију у септембру те године. Да настави лечење.

И уместо да дане душом појавио се нови проблем: није имала паре да плати лечење. Кад су паре прикупљене испоставило се да су се у Немачкој појавили лешинари који су хтели да зараде на њеној несрећи.

Немачки суд је у октобру 2010. за кривца за несрећу прогласио судију Хела. Осудио га је да плати казну од 3.600 евра?!

Због тога је тужила Немачки савез за боб и скелетон. Не из освете, нити да би се домогла пара, него да би имала за лечење. Тај судски процес је завршен у новембру прошле године – вансудски. Немци су пристали да плате 360.000 евра за њен опоравак и наставак лечења.

Судија Хел јој се, пише руски недељник „Аргументи и факти”, није ни јавио да јој бар пожели опоравак. Али, то може и без њега.

У фебруару 2011. је имала храбрости да дође на ону кобну стазу Кенигзе да би бодрила руску екипу. Потом је завршила и факултет.

Ове године је Скворцова била међу првим носиоцима олимпијске бакље у Сочију. Нико на њу није обратио посебну пажњу. Био је то доказ да је успела. Да је стварно направила чудо. Она девојка која је била осуђена да остане без ноге, она девојка којој су предвиђана инвалидска колица до краја живота, она девојка за коју је ходање на штакама била радост над радостима сада може да трчи и да нико не примећује кроз шта је све прошла.

Уочи ових Игара добила је позив да дође на пријем код министра спорта Виталија Мутка. Одатле се ишло на свечано отварање. Човек из обезбеђења ју је одвео на место не ракваши јој ништа.

Тамо је од „комшилука” сазнала да је поред ње место за председника Русије. Помислила је да се шале с њом. Али, после неколико минута се заиста појавио Путин, који се поздравио с њом, питао је како је, шта ради...

Упознао ју је с председником МОК Немцем Томасом Бахом. И био преводилац. Разумљиво, била је у шоку, али је брзо дошла к себи. Издржала је незамисливе муке, па зашто не би и нешто што је почаст.

Уосталом, све је почело од њене жеље да учествује на Зимским олимпијским играма. У Сочију. И учествовала је. Додуше, нису је видели у бобу, него у ложи, као девојку поред Путина.

Иван Цветковић