Od onog sveta do mesta pored predsednika

Od našeg specijalnog izveštača

Soči – Na svečanom otvaranju Zimskih olimpijskih igara kraj predsednika Rusije je sedela Irina Skvorcova, koja je 2009. kao član posade boba tako nastradala da joj gotovo nisu davane šanse da će da preživi. Bila je u komi i podnela bezbroj operacija, a sada je u Sočiju televizijski novinar.

„Dobro se osećam mada sam pre mesec dana imala malu operaciju u Nemačkoj. Međutim, nešto se iskomplikovalo, pa ću morati ponovo pod nož”, prenosi njene reči ruski sajt „Gazeta”.

Skvorcova ima 25 godina. Rođena je u Moskvi, gde se bavila atletikom i, mada je učestvovala na juniorskom svetskom prvenstvu na 200 m, shvatila je da neće biti velika sprinterka. Ali sportske ambicije je nisu napuštale, pa se prijavila za probnu grupu kada je Rusija rešila da počne da priprema žensku posadu za bob za zimske olimpijske igre, čiji je domaćin.

Pošto Rusija tu nema veliku tradiciju bob je popunjavala iz drugih sportova. Uglavnom iz atletike, kao što je to slučaj i s našim bobom, jedino što smo mi imali pilota (Vuk Rađenović).

Kao bivša atletičarka Skvorcova je počela novu karijeru. Na žalost, završila ju je na samom početku. Na treningu na stazi u Keningzeu u Nemačkoj greškom pilota Filine dvosed se prevrenuo. To nije ništa strašno i dešava se i šampiona. Na nesreću, dok su bile u prevrnutom bobu na njih je naleteo muški dvosed.

Sudar nije mogao da se izbegne, ali on je nezamisliv na stazi za bob. Međutim, sudija Nemac Peter Hel je pustio Paškova i Matjuška da startuju, iako prethodni bog nije napustio stazu.

Nemački lekari joj nisu davali nikakve šanse da preživi. Ali, Skvorcova se nije predavala. Onda su joj šanse porasle na 50 posto, a zatim su doktori bili zadivljeni – čudo se dogodilo.

Međutim, borba je tek predstojala. Hirurzi su hteli da joj odseku desnu nogu. Skvorcova to nije nipošto htela da prihvati. Lekari su onda potražili rešenje i našli ga: „oslobodili” su je dve trećine mišića na toj nozi, zbog čega je više i ne oseća, ali – noga je ostala!

Usledilo je novo suočavanje sa surovom stvarnošću – neće moći da hoda. Skvorcova se ni tada nije predala. Uporno je vežbala i invalidska kolica joj više nisu trebala. Mogla je da hoda na štakama.

Do proleća 2010. imala je u Minhenu oko 50 operacija. Posle rehabilitacije u Nemačkoj vratila se u Rusiju u septembru te godine. Da nastavi lečenje.

I umesto da dane dušom pojavio se novi problem: nije imala pare da plati lečenje. Kad su pare prikupljene ispostavilo se da su se u Nemačkoj pojavili lešinari koji su hteli da zarade na njenoj nesreći.

Nemački sud je u oktobru 2010. za krivca za nesreću proglasio sudiju Hela. Osudio ga je da plati kaznu od 3.600 evra?!

Zbog toga je tužila Nemački savez za bob i skeleton. Ne iz osvete, niti da bi se domogla para, nego da bi imala za lečenje. Taj sudski proces je završen u novembru prošle godine – vansudski. Nemci su pristali da plate 360.000 evra za njen oporavak i nastavak lečenja.

Sudija Hel joj se, piše ruski nedeljnik „Argumenti i fakti”, nije ni javio da joj bar poželi oporavak. Ali, to može i bez njega.

U februaru 2011. je imala hrabrosti da dođe na onu kobnu stazu Kenigze da bi bodrila rusku ekipu. Potom je završila i fakultet.

Ove godine je Skvorcova bila među prvim nosiocima olimpijske baklje u Sočiju. Niko na nju nije obratio posebnu pažnju. Bio je to dokaz da je uspela. Da je stvarno napravila čudo. Ona devojka koja je bila osuđena da ostane bez noge, ona devojka kojoj su predviđana invalidska kolica do kraja života, ona devojka za koju je hodanje na štakama bila radost nad radostima sada može da trči i da niko ne primećuje kroz šta je sve prošla.

Uoči ovih Igara dobila je poziv da dođe na prijem kod ministra sporta Vitalija Mutka. Odatle se išlo na svečano otvaranje. Čovek iz obezbeđenja ju je odveo na mesto ne rakvaši joj ništa.

Tamo je od „komšiluka” saznala da je pored nje mesto za predsednika Rusije. Pomislila je da se šale s njom. Ali, posle nekoliko minuta se zaista pojavio Putin, koji se pozdravio s njom, pitao je kako je, šta radi...

Upoznao ju je s predsednikom MOK Nemcem Tomasom Bahom. I bio prevodilac. Razumljivo, bila je u šoku, ali je brzo došla k sebi. Izdržala je nezamislive muke, pa zašto ne bi i nešto što je počast.

Uostalom, sve je počelo od njene želje da učestvuje na Zimskim olimpijskim igrama. U Sočiju. I učestvovala je. Doduše, nisu je videli u bobu, nego u loži, kao devojku pored Putina.

Ivan Cvetković