Ненарушен рејтинг Србије

Промена кредитног рејтинга Србије са ББ-позитивно у ББ-стабилно, који је утврдила међународна агенција "Стандард и Пурс" (S&P), није погоршала, како уверавају економске власти, рејтинг наше земље. Истовремено је S&P потврдио оцену "ББ-минус" за дугорочни кредитни рејтинг Србије, као и "Бе" за краткорочни.

Да најновијом оценом кредитни рејтинг Србије није промењен потврђују и из Народне банке. Реч је, истичу, о промени изгледа за даље кретање кредитног рејтинга, и то из позитивног у стабилно. Ови термини користе се да би се ближе одредило место у оквиру главних рејтинг група. Према томе, "позитивно" означава да постоји већа могућност преласка у наредну групу, а "негативно" погоршање кредитног рејтинга. Термин "стабилно" означава постојање стабилних изгледа у наредом периоду, односно да се не очекује промена кредитног рејтинга. У том смислу, последња измена ових термина за Србију, ипак, значи корак назад. Из НБС, међутим, уверавају да не треба очекивати велике промене у условима задуживања Србије на тржишту капитала, као ни смањење интересовања страних инвеститора за улагање у нашу земљу.

Кредитни рејтинзи у оквиру ББ, Б, ЦЦЦ, ЦЦ и Ц категорије спадају у групу спекулативних, при чему ББ означава најмањи степен спекулације. Ознака ББ, како објашњавају из НБС, сугерише да постоје одређени неповољни ефекти у погледу финансијских, економских и инвестиционих услова.

Србија је кредитни рејтинг први пут добила у новембру 2004. када је њена могућност да отплаћује дуг на време у потпуности оцењена са Б+ стабилно. Од јула 2005. до краја фебруара 2006. такође је имала рејтинг ББ-стабилно. Кредитни рејтинг је потом побољшан на ББ-позитивно, да би поново у јулу ове године био враћен на ББ-стабилно.

Оцену НБС и Божидара Ђелића, потпредседника владе, по коме се једино променило очекивања агенције да се рејтинг у скорој будућности неће побољшати, поткрепљују и из Министарства финансија тврдећи да приликом смањења рејтинга није узет у обзир "привремени карактер" погоршања фискалне и спољноекономске позиције. Како истичу, у Меморандуму о буџету за 2008. планирано је оштро фискално прилагођавање као и да се учешће јавне потрошње у БДП смањи за 1,7 процентних поена, пре свега замрзавањем плата у јавном сектору, смањењем субвенција, набавки државе и јавних инвестиција.

Рејтинг "ББ-минус" ипак упозорава инвеститоре на ризик улагања. S&P своју оцену заснива на констатацији да је фискална политика "релаксирана" и да у наредном периоду може утицати на повећање дефицита текућег платног биланса. Приликом оцене аналитичари као слабости наводе и политичку нестабилност. Уједно истичу потребу да се оконча приватизација и реструктурисање друштвених предузећа и појача конкурентност земље.

Кредитни рејтинг утиче на цену кредита, тако да се по неким економистима може очекивати да задуживање у иностранству буде скупље, али и да се успори прилив капитала. Истовремено, овдашње власти су упозорене да лабава фискална политика значи да ће се део повећане потрошње одразити као повећан увоз и да Србија може бити још задуженија, што може имати последице по курс динара. То опет има утицаја на инвеститоре јер их промена курса – директно погађа.

НБС је већ упозоравала да су и даље присутни исти ризици који могу да утичу на раст инфлације, пре свега јавна потрошња. Сада упозорава да је питање тренутка кад ће морати да пооштри монетарну политику и да на експанзивну фискалну политику одговори нимало популарним рестриктивним мерама. НБС може да повећа обавезне резерве банкама и подигне своје референте камате. И један и други потез значе – скупље кредите, како за грађане, тако и за привреду.

Премда је нова власт послала два сигнала – замрзавање плата и набавки у наредној години – број оних који су на државној каси се, чини се, не смањује. Саветници – специјални, лични и други се умножавају. Одржавање макроекономске стабилности кошта. НБС је прошле године имала губитак од око 30 милијарди динара. Можда ће део морати да се покрије из буџета, а то значи преко леђа грађана. Тај исти буџет би требало посматрати, како рече министар финансија, као породични. Дакле, може се трошити само оно што се има.

--------------------------------------------------------------------------

Од А до Д

По класификацији агенције S&P кредитни рејтинг означава се од ААА до Д, при чему ААА рејтинг имају земље чија је способност да извршавају финансијске обавезе изузетно велика, као што су Аустрија, Немачка, Француска или Луксембург. Рејтинг Д додељује се оним дужницима који дугове не отплаћују у року.

Најближе земље Србији по кредитном рејтингу су Црна Гора (ББ+стабилно) и Македонија (ББ+стабилно). Ту су негде и Јордан, Турска и Украјина.

--------------------------------------------------------------------------

Политички разлози за умањење рејтинга

Кредитни рејтинг Србије исти је као у претходном периоду, с тим што су у оквиру исте те лествице изгледи сада оцењени као стабилни, а раније су били позитивни. То је смањење за један ниво чиме не можемо бити задовољни. Међутим, разлози овог умањења нису економске, већ политичке природе као Косово, Хаг, оценио је Млађан Динкић, на јучерашњој конференцији за новинаре.