Тајна ракије од крушке калуђерке

Аранђеловац – Испред кафеа „Којекуде” у средишту Аранђеловца прочитани су резултати Десетих сусрета винара а затим је, уочи поднева, орезан виноград Живојина Вујановића у Брезовцу и ту пресечен колач. Тако је Удружење љубитеља винограда и воћњака „Срце Шумадије” обележило своју крсну славу а све је заливено на заједничком ручку, како и приличи о дану Светог Трифуна.

За победничку част и славу надметало се чак 155 узорака вина и ракије, цеђених и печених широм Шумадије: 45 шљивовица, 11 лозовача, по седам дуњевача и крушковача, пет кајсијевача, по три јабуковаче, виљамовке и специјалне ракије, 29 црвених, 24 бела и 18 ружичастих вина.

– Наше удружење има 55 чланова и сви смо посвећени производњи вина и ракије на традиционални српски начин, и ширењу винске културе. Чувамо најбоље вештине праотаца у овој делатности и трудимо се да пића која се од памтивека цеде на нашим просторима не изгубе бој са уљезима. Иако ракију печемо на стари начин, у казанима превртачима, данас ће вам сваки наш члан рећи да у кацу иду само зрели плодови, да користи потпуно чисте судове, током ферментације не сме мушица да се појави у подруму, а печењем се вади само срце ракије и ставља у храстову бурад на одлежавање – каже за „Политику” Миомир Ђорђевић, председник Удружења „Срце Шумадије”.

Ђорђевић држи рибљи ресторан „Крф” у Аранђеловцу и, као већина угоститеља у овом крају, сам производи бело и црвено вино. Затекли смо га у разговору са ракијашима, Зораном Беговићем из Венчана и Стојаном Тасићем из Аранђеловца.

Тасић је, помало неочекивано, избио у врх наших произвођача ракије јер је његова препеченица од шљива, оцењивањем у чачанском Институту за воћарство, проглашена за најбољу на подручју Србије и Републике Српске за 2012. годину. Радо прича о овом послу али само до једне црте, јер има неку своју тајну од које се никад не раздваја.

– Јесенас сам испекао крушку калуђерку, ракијом од ње напунио храстово буре од 110 литара и пошто је одлежала само 45 дана на оцењивању је добила изванредан резултат од 18,17 бодова. Ручно сам обрадио сваки плод, маказама секао петељке и одстрањивао цвет и део око њега. Има ту још нешто, али зар постоји мајстор који ће вам одмах рећи све што зна – пита Тасић.

Из „Крфа” смо прешли у винарију „Грб”, на путу ка Трешњевици, коју држи инжењер Трајко Милићевић. У прошлом веку живео је у Ораховцу али је 2000. године морао да мења адресу па је са синовима прешао овде под Букуљу, у Венчачко виногорје. Саградио је подрум у којем може да преради пет вагона грожђа и смести 35.000 литара вина, а главне кућне марке су рајнски и италијански ризлинг и вранац. Још тугује за виноградом од 40 ари у завичајној Метохији, али вели:

– Ако буде среће, подићи ћу нови, овде, са висококвалитетним сортама мерло и каберне совињон.

Они резултати који су читани у Аранђеловцу јуче пре подне, уз кувано вино, гласе овако: у белим винима победила је „Винарија Роган” из Липовца код Тополе, испред два узорка „Мануфактуре Спасић” из Новог Сланкамена, а у црвеним Јовица Томић из Аранђеловца испред узорка „Вулићевић – Вилотијевић” из Аранђеловца и Милована Милојевића из Зеока код Лазаревца. Најбољи розе има Горан Јовановић из Шаторње други је његов сусед Горан Савић, трећи Небојша Димитријевић из Божурње.

Код ракија, чак шест шљивовица заслужило је велику златну медаљу. Први је Драган Шевић („Српска традиција”) из Блазнаве код Тополе са ракијом из 1993. године, а следе Ненад Поповић из Аранђеловца са ракијом из 1996, Стојан Тасић са ракијом из 2006, Бојан Марићевић такође из Аранђеловца са ракијом из 2007. и Зоран Беговић чија је ракија препечена 2001. године, а шести златни је Поповић са својим другим узорком. Најбољу препеченицу од дуња на такмичење је донео Александар Ненадовић из Буковика, кајсијевачу Стојан Тасић, јабуковачу Ненад Иванов из Аранђеловца, победничка виљамовка је из куће „Монограм крушик” из Модриче у Републици Српској, а лоза из подрума Јована Стојановића из Орашца.

То је, ето запис са јучерашње славе произвођача капљице у Аранђеловцу и Шумадији. Мада Стојан Тасић, благородан по природи, кад попије прву зна да каже: „За доброг човека, сваког дана је помало празник”.