Грађани против насиља

Ниш – Где си по­гре­ши­ла, Ср­би­јо…? Где не­ста­де људ­скост тво­јих гра­ђа­на? Ко је и за­што мла­дим љу­ди­ма дао пи­што­ље и но­же­ве у ру­ке и уме­сто да бу­ду тво­ја бу­дућ­ност, по­ста­ју око­ре­ли кри­ми­нал­ци и вла­сни­ци ту­ђих жи­во­та? Ко, зе­мљо на­ша, уби­ја тво­ју мла­дост…?

Ср­би­јо на­ша, где су љу­бав, мир и сре­ћа? До­кле ће­мо се, во­ље­на зе­мљо, пла­ши­ти ка­да из­ла­зи­мо из сво­јих ку­ћа, из сво­јих шко­ла или фа­кул­те­та, од мра­ка и мр­ких по­гле­да? За­што на­ша ср­ца тре­пе­ре од стра­ха и за­што не­ма осме­ха на на­шим ли­ци­ма? За­што ни­смо без­бри­жни и ра­до­сни, ко нам то кра­де де­тињ­ство и мла­дост, а срећ­не да­не ме­ња за је­цај и ту­гу…

Ово су са­мо не­ке од из­го­во­ре­них по­ру­ка на ве­ли­ком про­тест­ном ску­пу ор­га­ни­зо­ва­ном у цен­тру Ни­ша, по­во­дом тра­гич­не и пре­ра­не смр­ти Ву­ка Сто­иљ­ко­ви­ћа (21), сту­ден­та тре­ће го­ди­не Ме­ди­цин­ског фа­кул­те­та Ни­шког уни­вер­зи­те­та. Пре­ко 20.000 гра­ђа­на Ни­ша, али и ве­ли­ки број ста­нов­ни­ка ме­ста и гра­до­ва на ју­гу и ју­го­и­сто­ку на­ше зе­мље, оку­пи­ло се да ода по­част тра­гич­но стра­да­лом, бру­тал­но и муч­ки уби­је­ном мла­ди­ћу, ко­јег је про­шлог по­не­дељ­ка уве­че у ни­шком пар­ку Све­ти Са­ва но­жем из­бо и за­клао вр­шњак Ди­ми­три­је Сте­ва­но­вић (20).

На јед­ном од нај­до­сто­јан­стве­ни­јих ску­по­ва ика­да одр­жа­ном у Ни­шу упу­ће­на је је­дин­стве­на по­ру­ка др­жав­ним ор­га­ни­ма Ср­би­је, ру­ко­вод­стви­ма ни­шке по­ли­ци­је и гра­да Ни­ша да се, ка­ко је ре­че­но, без од­ла­га­ња за­у­ста­ви на­си­ље ме­ђу и над мла­ди­ма.

Уче­ни­ци основ­них и сред­њих шко­ла, сту­ден­ти Ни­шког уни­вер­зи­те­та, њи­хо­ви на­став­ни­ци и про­фе­со­ри, пред­став­ни­ци удру­же­ња и ор­га­ни­за­ци­ја мла­дих и ве­ли­ки број гра­ђа­на Ни­ша и око­ли­не за­тра­жи­ли су прав­ду за Ву­ка Сто­иљ­ко­ви­ћа, али и исти­ну о це­лом до­га­ђа­ју. Тра­жи се ра­све­тља­ва­ње и овог, али и свих до­га­ђа­ја у про­шло­сти у ко­ји­ма су жр­тве би­ли мла­ди, об­ра­чун са свим не­га­тив­ним по­ја­ва­ма и у Ни­шу и це­лој Ср­би­ји, и обез­бе­ђе­ње мир­ног жи­во­та, без дро­ге, без кри­ми­на­ла, на­сил­ни­штва и раз­бој­ни­шта­ва.

Је­дан тран­спа­рент по­себ­но је при­ву­као па­жњу на ску­пу. Сре­до­веч­ни Ни­шли­ја, са­ви­је­не гла­ве и у су­за­ма, ви­со­ко је из­над свих оку­пље­них др­жао ис­пи­са­но: „Ма­ри­јо, мај­ко бо­жи­ја, зар не ви­диш шта ра­де са де­цом тво­јом”.

„За­слу­жу­је­мо да мир­но жи­ви­мо, да се шко­лу­је­мо и бу­де­мо без­бри­жни”, ре­кли су кроз је­цај мла­ди оку­пље­ни у цен­тру Ни­ша, а он­да се с тр­га сви упу­ти­ли на про­тест ис­пред се­ди­шта По­ли­циј­ске упра­ве Ниш. Уз по­ви­ке „За­што ћу­ти­те”, по­ли­ци­ји су пре­да­ти зах­те­ви да се уби­ство Ву­ка Сто­иљ­ко­ви­ћа до кра­ја ра­све­тли и да се не кри­ју чи­ње­ни­це јер, ка­жу, отво­ре­но сум­ња­ју да ипак ни­је баш све ре­че­но о тра­гич­ном до­га­ђа­ју у пар­ку Све­ти Са­ва и да се, ка­да је на­си­ље над мла­ди­ма у њи­хо­вом гра­ду у пи­та­њу, мно­ге ства­ри за­та­шка­ва­ју.

Це­лог пре­по­дне­ва пре по­че­так ску­па на ни­шком цен­трал­ном Тр­гу кра­ља Ми­ла­на, где у вре­ме про­те­ста ни игла ни­је има­ла где да пад­не, у Ниш је при­сти­за­ло не­бро­је­но мно­го ауто­мо­би­ла са жи­те­љи­ма Про­ку­пља, Кру­шев­ца, Алек­син­ца, Пи­ро­та, Вра­ња и дру­гих ме­ста. До­шли су, ис­при­ча­ли су, да да­ју по­др­шку ча­сном Ни­шу ко­ји је устао у од­бра­ну мла­до­сти и бу­дућ­но­сти Ср­би­је и Ни­шли­ја­ма ко­ји су смо­гли сна­ге да по­кре­ну отво­ре­ну бор­бу про­тив на­си­ља. До­шли су и да ка­жу да мла­ди ни у њи­хо­вим сре­ди­на­ма ни­су без­бри­жни и без­бед­ни.