Не рачунам на коалицију с напредњацима

Као и увек кре­ће­мо из по­чет­ка. Ни­ко у Ср­би­ји не мо­же оп­ста­ти са­мо на на­кнад­ној па­ме­ти или чи­ње­ни­ци да је био у пра­ву. Тај по­че­так је ипак на­ша при­ви­ле­ги­ја. Ве­ћи­на стра­на­ка би да кре­не по­пут нас, али не мо­гу јер су сти­гли до кра­ја. Ра­ди­мо за по­др­шку ко­ја ће по­твр­ди­ти на­шу ам­би­ци­ју да ко­нач­но во­ди­мо зе­мљу. То пра­во би­ће оства­ри­во са­мо с бо­љим ре­зул­та­том од оног из 2012. го­ди­не, ка­же Че­до­мир Јо­ва­но­вић, ли­дер ЛДП-а, од­го­ва­ра­ју­ћи на пи­та­ње да ли се усу­ђу­је да прог­но­зи­ра из­бор­ни ре­зул­тат сво­је пар­ти­је.

Сма­тра да су по­сти­збор­не ко­а­ли­ци­је ну­жне и да пред­ста­вља­ју ре­ал­ност, а што се ти­че ам­би­ци­је ЛДП-а она је, ка­же, мо­ти­ви­са­на њи­хо­вим фер од­но­сом пре­ма зе­мљи и же­љом да јој по­мог­ну. ,,Из­бо­ре до­жи­вља­ва­мо као шан­су ко­ју овог пу­та на­ша ге­не­ра­ци­ја тре­ба да ис­ко­ри­сти”, на­гла­ша­ва Јо­ва­но­вић.

Че­твор­ка се ових да­на вр­ти уз вас: пр­во сте Не­на­ду Чан­ку да­ли рок до 4. фе­бру­а­ра „и ни се­кунд ви­ше”, а он­да че­твр­ти по ре­ду пре­да­ли из­бор­ну ли­сту. Шта ако се до­го­ди да че­твор­ка бу­де ваш основ­ни ре­зул­тат на из­бо­ри­ма?

Ко­ли­ко је ме­ни по­зна­то, три че­твор­ке су 12, али се ипак не бих ве­зи­вао за те бро­је­ве јер ћу сам се­би из­гле­да­ти као дру­ги стра­нач­ки ли­де­ри хип­но­ти­са­ни двор­ском астро­ло­ги­јом ди­ду ли­ду аген­ци­ја и ана­ли­ти­ча­ра. По­ли­ти­ка не сме би­ти вра­ча­ње и они­ма ко­ји по­ли­ти­ку по­сма­тра­ју као пред­ска­за­ње суд­њег да­на, ни­је ме­сто у њој.

Ваш сло­ган је „Вре­ме је”. За шта?

То за „шта” је на­ста­вак на­ше кам­па­ње а „вре­ме је” је са­мо по­че­так на сто­ти­не ре­че­ни­ца ко­је сто­је пред Ср­би­јом. Вре­ме је да кре­не­мо у су­срет до­га­ђа­ји­ма, вре­ме је, што се ти­че ЛДП-а, да поч­не да ра­ди по­сло­ве о ко­ји­ма је го­ди­на­ма го­во­рио. Вре­ме је и да по­ли­ти­ка у Ср­би­ји по­ста­не по­сао за љу­де ко­ји мо­гу да по­ну­де не­што ви­ше осим мр­жње и вра­та свог по­ли­тич­ког про­тив­ни­ка. Вре­ме је за по­ли­ти­ку и по­ли­ти­ча­ре ко­ји мо­гу да вам по­ну­де по­ли­ти­ку у ко­јој, по­ред њих, има ме­ста и за вас и за ваш жи­вот. До са­да се обич­но жи­вот у Ср­би­ји ко­ри­стио као по­гон­ско го­ри­во по­ли­ти­ке. И за још мно­го то­га је вре­ме, вре­ме је за ЛДП.

Ко­ја су ва­ша кон­крет­на ре­ше­ња у еко­но­ми­ји и при­вре­ди за из­ла­зак из кри­зе?

На Глав­ном од­бо­ру стран­ке сам ре­као не­што што се по­том „за­ле­пи­ло” за све нас и же­лео бих да то бу­де дру­го име ЛДП-а – по­сао, по­сао, по­сао. Не­ма Ву­чи­ће­ве, Та­ди­ће­ве, Да­чи­ће­ве или мо­је еко­но­ми­је. С јед­не стра­не, мо­ра пре­ста­ти за­ду­жи­ва­ње, исто­вре­ме­но се др­жа­ва мо­ра по­ву­ћи и пре­ста­ти да ру­ши при­вре­ду ове зе­мље та­ко што као не­ло­ја­лан кон­ку­рент из бан­кар­ског сек­то­ра из­вла­чи но­вац ко­ји је по­тре­бан за ли­квид­ност и по­кре­та­ње при­вре­де. То су пр­ви по­те­зи ко­је мо­ра­мо до­не­ти уко­ли­ко же­ли­мо да оста­не­мо на но­га­ма и поч­не­мо да се раз­ви­ја­мо и не гу­би­мо но­ве де­це­ни­је.
Ни­је Ко­со­во на­ше по­след­ње го­ди­не, не­го по­ли­тич­ка сла­бост свих вла­сти у Бе­о­гра­ду. Као што прет­ход­но ни­су ни Книн или Па­ле по­сва­ђа­ли Ср­бе са чи­та­вим све­том, не­го Бе­о­град и по­ли­ти­ка ко­ја се ов­де фор­му­ли­са­ла, а он­да ре­а­ли­зо­ва­ла с дру­ге стра­не Дри­не. Да смо има­ли не­ког на­ци­о­нал­ног ра­чу­но­во­ђу уме­сто по­ли­тич­ког оца на­ци­је и да је при­ме­ње­на еко­ном­ска ло­ги­ка, а не мит­ска, Ср­би­ја би да­нас би­ла нор­мал­на зе­мља.

За не­ке пред­ста­вља из­не­на­ђе­ње ко­а­ли­ци­ја с Му­а­ме­ром Зу­кор­ли­ћем. На бо­шњач­ким пор­та­ли­ма под­се­ћа­ју на ва­шу из­ја­ву „Хо­џе тре­ба да се вра­те у џа­ми­је, а по­по­ви у цр­кве”. Мо­же ли се до­го­ди­ти да од Бо­шња­ка до­би­је­те ма­ње гла­со­ва не­го што сте ра­чу­на­ли?

Све ће би­ти у ре­ду с гла­со­ви­ма из Сан­џа­ка јер је већ пре­по­зна­та на­ша же­ља да с ко­а­ли­ци­о­ним парт­не­ром ре­ша­ва­мо про­бле­ме ко­ји не мо­гу још ду­го да че­ка­ју на свој рас­плет. Сан­џак је кроз сво­је ре­ги­о­нал­не пред­став­ни­ке при­су­тан у ре­пу­блич­ким вла­сти­ма од 2000. го­ди­не и ни­је­дан про­блем Сан­џа­ка ни­ти је ре­ша­ван ни­ти је ре­шен. По­сле ових из­бо­ра не­ће­мо мо­но­по­ли­зо­ва­ти Сан­џак, не­го ће­мо та­мо на­пра­ви­ти ону вр­сту до­го­во­ра ко­ја је по­треб­на сва­кој ге­о­граф­ској и еко­ном­ској це­ли­ни Ср­би­је. У Сан­џа­ку смо раз­го­ва­ра­ли и са стран­ком Су­леј­ма­на Угља­ни­на и са стран­ком Ја­хи­је Фер­ха­то­ви­ћа уз вр­ло ја­сну спо­соб­ност да про­ду­би­мо да­љу са­рад­њу с Ра­си­мом Ља­ји­ћем. ЛДП не­ма же­љу да се по­шта­па по­др­шком Бо­шња­ка или да њи­ма ма­ни­пу­ли­ше­мо она­ко ка­ко се ма­ни­пу­ли­са­ло у про­шло­сти. С муф­ти­јом су дру­ги пра­ви­ли по­ли­тич­ке аран­жма­не, Та­дић и Ни­ко­лић, пре све­га.

Због че­га сте ЛСВ-у да­ли она­ко кра­так рок да се из­ја­сни о ко­а­ли­ци­ји?

Очи­глед­но смо мо­ра­ли ми да до­не­се­мо од­лу­ку и уме­сто Не­на­да. Ако му је због то­га те­рет са­рад­ње с Та­ди­ћем и Пе­тро­ви­ћем лак­ши, он­да је ме­ни то у ре­ду. Имам раз­у­ме­ва­ња, знам да му је не­ла­год­но у том дру­штву, али упр­кос све­му си­гу­ран сам да ће Вој­во­ђа­ни по­др­жа­ти ЛДП, из­ме­ђу оста­лог и за­то што зна­ју да ће на­ша стран­ка по­сле ових из­бо­ра би­ти та ко­ји ће са­че­ка­ти и Чан­ка, из­ме­ђу оста­лог, на по­ли­тич­ком кур­су ко­јим зе­мља мо­ра ићи. То ни­је јеф­ти­ни курс вој­во­ђан­ске ауто­но­ми­је са­мо због јеф­ти­них гла­со­ва, не­го пре све­га курс на ком се зе­мља мо­ра на­ћи због ду­жно­сти ре­де­фи­ни­са­ња ор­га­ни­за­ци­је Ср­би­је и от­кла­ња­ња оних ано­ма­ли­ја ко­је су про­ис­те­кле из устав­ног ре­ше­ња 2006. го­ди­не.

Је ли бор­ба за цен­зус су­шти­на вар­ни­ца из­ме­ђу вас и СПС-а, вас и Та­ди­ће­вог НДС-а?

Ме­ни цен­зус ствар­но ни­је раз­лог ни за шта јер га не ви­дим као прет­њу за ЛДП. Ту прет­њу не по­ка­зу­ју ис­тра­жи­ва­ња на­шег ти­ма, па је и не­ма. Су­шти­на је бит­но дру­га­чи­ја – не­мам ни про­мил раз­у­ме­ва­ња за Да­чи­ћа и Та­ди­ћа због оног што су ра­ди­ли и ра­де Ср­би­ји. Ка­ко Да­чић да­нас иде на из­бо­ре? Као бо­рац за со­ци­јал­ну прав­ду у ко­а­ли­ци­ји с ди­на­сти­јом Кр­ко­ба­бић ко­ја је под Ми­ло­ше­ви­ћем во­ди­ла и дра­ла пен­зи­о­ни фонд пљач­ка­ју­ћи пен­зи­о­не­ре. Он­да је та и та­ква ко­а­ли­ци­ја до­шла на власт 2008. го­ди­не па пљач­ка­ла чи­та­ву зе­мљу, по­ди­жу­ћи нас до нео­др­жи­вог ни­воа јав­ног ду­га због сво­је су­лу­де иде­је да пен­зи­је у Ср­би­ји тре­ба да се ис­пла­ћу­ју са­мо оно­ли­ко ко­ли­ко та ди­на­сти­ја тра­је. С дру­ге стра­не, Да­чић је као ми­ни­стар по­ли­ци­је у ко­а­ли­ци­ји с Дра­га­ном Мар­ко­ви­ћем Пал­мом ко­ји по­цр­ве­ни у ли­цу и из­гу­би моћ го­во­ра кад му се по­ста­ви пи­та­ње суд­би­не но­ви­на­ра Пан­ти­ћа. И због узро­ка и по­сле­ди­ца све­га то­га, о то­ме не же­лим да ћу­тим. Исти је слу­чај с Та­ди­ћем ко­ји не зна ни­шта о де­це­ни­ји сво­је вла­сти, а зна све о оно­ме што тек тре­ба да бу­де ка­да га не­ко по­но­во пу­сти у власт по­што не­ма где да бу­де.

Ма­ње сте кри­ти­ко­ва­ли Ву­чи­ћа не­го Та­ди­ћа. Мо­жда за­то што ра­чу­на­те на евен­ту­ал­ну ко­а­ли­ци­ју с на­пред­ња­ци­ма?

Не ра­чу­нам. До ју­че сам за пљач­ке ба­на­ка у Ср­би­ји мо­гао да кри­ти­ку­јем са­мо Да­чи­ћа и Та­ди­ћа, ре­ци­мо за пљач­ку Раз­вој­не бан­ке или пљач­ку Агро­бан­ке. За пљач­ку Уни­вер­зал бан­ке ни­је од­го­во­ран са­мо по­сла­ник СНС-а из Шап­ца, за ме­не је од­го­вор­на бив­ша СНС и СПС власт а по­себ­но СНС. Од­го­вор­на је гу­вер­нер­ка НБС ко­ју су они та­мо по­ста­ви­ли, а ко­ја је ли­кви­ди­ра­ла бан­ку и та­ко оста­ви­ла ову др­жа­ву без де­по­зи­та др­жав­них ком­па­ни­ја ко­ји­ма се одр­жа­ва­ла бан­ка. Де­се­ти­не ми­ли­о­на евра Те­ле­ко­ма, За­во­да за уџ­бе­ни­ке и на­став­на сред­ства, СДПР-а, Ду­нав оси­гу­ра­ња ис­пум­па­не су та­ко из на­ше еко­но­ми­је да би за­вр­ши­ле у сте­чај­ној ма­си у ко­јој ће се да­ви­ти го­ди­на­ма на­кон га­ше­ња бан­ке. Са­мо ћу по­ме­ну­ти, без ре­чи ко­мен­та­ра јер му за­и­ста не­ма ме­ста, скан­дал Аген­ци­је за оси­гу­ра­ње де­по­зи­та ко­ја је у Уни­вер­зал бан­ци та­ко­ђе оста­ла без нов­ца па са­да са­ма од се­бе тре­ба да на­пла­ти оси­гу­ра­ње. Та бру­ка и ло­по­влук се не мо­гу фак­ту­ри­са­ти са­мо јед­ном на­пред­ња­ку, то је це­на њи­хо­вог си­сте­ма упра­вља­ња др­жа­вом ко­ју тре­ба сви да пла­те.

Да се вра­тим и на Ву­чи­ћа. Он је пре­шао хи­ља­ду ки­ло­ме­та­ра да би од Кар­ло­ба­га, Кар­ло­в­ца, Ви­ро­ви­ти­це и Огу­ли­на сти­гао до Бри­се­ла. Од Ла­у­фе­ра до Ве­бе­ра.

И због то­г пре­ђе­ног пу­та он ће мо­жда има­ти по­др­шку да сам фор­ми­ра вла­ду, али шта ће би­ти ар­хи­тек­ту­ра те ве­ћи­не? Шта ће је во­ди­ти ка­да је већ да­нас ја­сно да се по­тро­шио ње­гов „Га­зи­ме­стан” ко­ји је хо­мо­ге­ни­зо­вао Ср­бе с по­ру­ком да је зе­мља про­па­ла, али ће це­ну ње­не про­па­сти пла­ти­ти они ко­ји су се у том рас­па­ду сна­шли и ус­пе­ли. Та­ко је пру­же­на крат­ко­трај­на са­тис­фак­ци­ја ми­ли­о­ни­ма ко­ји су стра­да­ли, али се Ми­шко­ви­ћем не мо­же на­хра­ни­ти Ср­би­ја и ми­слим да Ву­чић то све бо­ље раз­у­ме.

Бу­ду­ћи да из СНС-а ка­жу да се про­тив њих во­ди кам­па­ња нов­цем тај­ку­на, пла­ши­те ли се да ће вас оп­ту­жи­ти да у кам­па­њи тро­ши­те тај­кун­ски но­вац?

Не, не пла­шим се. И по то­ме сам дру­га­чи­ји од дру­гих по­ли­ти­ча­ра, ја но­вац за­ра­ђу­јем у фа­бри­ци, а не у ка­би­не­ту ре­ке­ти­ра­ју­ћи све ко­ји од ме­не за­ви­се.

-----------------------------

Де­ре­та и Бу­ла­јић има­ју сво­је ме­сто у ЛДП-у

За­што Ми­љен­ко Де­ре­та и Све­ти­сла­ва Бу­ла­јић ви­ше ни­су на по­сла­нич­кој ли­сти?
Не­спрет­не из­ме­не из­бор­них за­ко­на на ко­ји­ма је сво­је­вре­ме­но ин­си­сти­рао ДС све су до­ве­ле у до­ста те­жак по­ло­жај. Са­да је не­мо­гу­ће де­ли­ти ман­да­те по­сле из­бо­ра на осно­ву из­бор­ног ре­зул­та­та, не­го се то чи­ни пре из­бо­ра на осно­ву про­це­не ште­те ко­ју ће стран­ка пре­тр­пе­ти ако оп­штин­ски од­бо­ри и њи­хо­ви кан­ди­да­ти не бу­ду има­ли до­вољ­но пре­зен­то­ва­ња то­ком кам­па­ње и по­ли­тич­ког ре­пре­зен­то­ва­ња по­сле ње.
И Ми­љен­ко Де­ре­та и Све­ти­сла­ва Бу­ла­јић има­ју сво­је ва­жно ме­сто у ЛДП-у, на­ста­ви­ће да ра­де на про­јек­ти­ма на ко­ји­ма ми­сли­мо да би би­ло ко­ри­сно за стран­ку и, што је мно­го ва­жни­је, за дру­штво.