Боље да нас бију Руси, него Амери

Тим кардиолога, анестезиолога и хирурга забринуто је посматрао играче који су се синоћ загревали на "Маракани". Радник који одржава најчувенији српски травњак објавио је да је у 14 часова лично измерио 52 степена Целзијусова на центру терена, али, играчи у црвеним дресовима више верују званичним саопштењима Хидрометеоролошког завода. Капитен Мића Албијанић, са бројем 10 на леђима, уочи меча је обећао да ће Београд опет видети Марадону и да неће бити удараца по цеваницама. Ипак су на супротној страни терена браћа Руси.

Атмосфера на "Маракани", неколико минута уочи почетка ревијалне утакмице између фудбалских репрезентација Скупштине Србије и парламентарне делегације руске Думе, заиста је била паклена, иако је на трибинама било око 30 гледалаца који су ушли бесплатно и још толико угледних званица из две земље, смештених у ВИП ложи. Међу њима је био и руски амбасадор Александар Алексејев, који је пре почетка обавио дипломатске консултације са стручним штабом. Представник Владе Србије био је Дејан Михајлов, који је непрестано нешто записивао у бележницу. Можда стратегију напада, или у најгорем случају "офанзивну дефанзиву".

Посао делегата обављали су агенти тајне службе у оделима и бубицама у уху. "Маракану" су обезбеђивале и бројне наоружане снаге aнтитерористичких јединица.   

"Ничим изазвани" селектор српских парламентараца, како је себе назвао Милорад Косановић, некадашњи тренер "Војводине" и "Звезде", пре првог судијског звиждука прочитао је тим који је добио од посланика. Првих 11 састављено је на основу договора посланичких клубова, али Косановић је рекао да ће политички консензус на трави трајати свега неколико минута. Показало се да политичка подобност не пролази у фудбалу: руски парламентарци су одмах дали два гола, од којих је други, у режији педесетшестогодишњег председника Државне думе Бориса Гризлова, право фудбалско ремек-дело.

Руска казнена експедиција бриљирала је на терену. Константин Јерјоменко, члан Савета федерације Вороњежске области, одржао је јавни час фудбала и у једном тренутку пристрасни судија Дејан Делевић, који је из све снаге свирао, али узалуд, у корист домаћина, довикнуо је: "Овај човек може да игра било где у Европи". 

Дмитриј Алејничев, члан Савета федерације Омске области, супериорно је господарио десном страном, на коју је, и поред присуства бројних бекова ДС-а, радикала, ДСС-НС-а, и посланичке групе мањина, могао да слети "тупољев". Алејничев је у маниру човека који је освојио Лигу шампиона играјући за "Порто", под диригентском палицом славног Муриња, безбрижно пролазио кроз нашу одбрану. 

Бајро Омерагић, из Угљанинове Листе за Санџак, и Александар Вучић пробали су да формирају стратешку осовину на средини терена, док је Мића Албијанић, несхваћени Марадона, који очигледно памти време када га је Наташа Јовановић штиклом ударила у цеваницу, са неколико соло-тачака покушао је да пробије челичну руску одбрану. 

Када се на трави појавио министар Предраг Бубало, на трибинама се чуло мишљење да његов улазак у игру представља фудбалски конфликт интереса. Можда је зато министар играо – без броја. Ненад Поповић, познат по одличним везама у Русији, показао је да је можда било боље да је играо, а не руководио у "Партизану".

Сви на стадиону престали су да броје руске голове после петнаестак минута. Радикал Зоран Деспотовић, за кога се сумњало да ће пуштати Русе, јуче је бриљирао на голу, као да је бранио против здружене екипе САД – ЕУ. 

Када је повикао – Косане, већ десет минута немамо левог бека! – селектор је узвратио: 

– Станите у ред два по два и улазите у игру.

Мића Албијанић неколико пута је излазио и улазио на терен. Са собом на клупу носио је и капитенску траку. Центарфор Вучић, који је показао да уме да дрибла, али да се споро ослобађа лопте, упитао је Косановића:

– Је л’ ме мењаш ти, или непринципијелна коалиција – док је Бајро Омерагић, пошто је наслутио да колегама у црвеним дресовима прети колабирање, предложио да се игра на – офсајд замке.

– Ми смо, Косане, једва владу направили, а ти хоћеш одмах сјајну игру. Дај нам бар 100 дана да се уиграмо – предложио је задихани министар Бубало, поздрављен аплаузима саиграча из свих посланичких клубова, који су синоћ демонстрирали снажно национално јединство и испољили ватрени патриотизам. У финишу су Дејан Мировић (СРС) и Тамаш Тот (ДС), спасили фудбалску част парламентараца, угуравши по једном лопту у гол.

Судија Делевић послушао је вапаје са наше клупе и три минута раније одсвирао крај. Руси су нас добили са 9:2, а посматрачи на трибинама су уочили да је разлика могла да буде много већа. Радикали су оптужили Чедомира Јовановића за издају фудбалских интереса, јер његов посланички клуб није дао кандидате за репрезентацију. Да је играо Чеда, отпор Русији био би много већи, а игра оштрија, коментарисали су посланици.