Лашманија опаснија од вируса „западни Нил”

Дијагноза ретке и опасне болести лашманије коју преносе комарци, постављена је једној жени у Сарајеву, што је привукло пажњу здравствених стручњака, па и грађана из региона. Док се о вирусу „западног Нила” прошле године доста говорило, јер је много људи оболело у Србији, од којих је одређени број пацијената и преминуо, лашманија, болест која напада коштану срж, за већину наших грађана је потпуна мистерија.

Како су пренели медији, ова болест постоји на простору Босне и Херцеговине већ 15 година, случајеви заразе су ретки, али су зато смртоносни. Тамошњи лекари су током последњих година открили шест случајева оболевања од лашманије, а да је последњи пацијент жена којој су доктори у Сарајеву, и то после 18 дана испитивања, потврдили дијагнозу. Лекари наглашавају да је важно да се болест, иако се тешко дијагностикује, на време открије и почне са лечењем, а инкубација може да траје и до годину дана.

Према речима професора др Драгана Делића, директора Клинике за инфективне и тропске болести Клиничког центра Србије, грађани не треба да брину због појаве лашманије у БиХ, јер и да се појави неки случај, наши стручњаци знају како се она треба лечити.

– Код нас су се досад појављивали појединачни случајеви оболелих од лашманије и ми знамо како да је лечимо, јер постоје ефикасни лекови. Болест прати повишена температура, анемија, увећање слезине, физичко пропадање особе. Ако се не примете за годину или две, ови симптоми код особе, долази до смрти. Дијагноза болести се поставља на основу пункције коштане сржи – нагласио је др Делић.

Лашманија није болест која је карактеристична за овај крај, а др Делић напомиње да се она појављивала, рецимо, у Бару или Улцињу и да неко може, изузетно ретко, да је добије на путовању.

– Због глобалног отопљавања болести се лакше преносе и то се може очекивати у овом веку. За нас не сме да буде изненађења. Постоје три форме болести, а онај који се појављује у окружењу је карактеристичан за ово поднебље, а не за неку егзотичну земљу. Раније је болест била регистрована у сливу реке Мораве. Сада то није случај, јер је људи добију када дођу са неког пута, рецимо са мора. У прошлој години на клиници смо лечили свега троје пацијената – закључио је др Делић.