Кад локомотива удари у ауто

Број саобраћајних несрећа на пружним прелазима је у порасту и то управо на потпуно осигураним и на најсавременије опремљеним прелазима, каже за „Политику” Ненад Станисављевић, директор Медија центра у „Железницама Србије”. То, према његовим речима, указује на неодговорно понашање возача друмских возила и пешака, који су у готово 100 одсто случајева узрочници несрећа на путним прелазима.

У саобраћајној несрећи која се догодила 13. фебруара ове године, на пружном прелазу код Смедерева, погинуо је таксиста Милош Г. (61). Возач таксија стао је на прелазу без рампе, а онда нагло кренуо када га је ударио воз, који се кретао из правца Мале Крсне ка Смедереву.

Прошле године у Србији се догодило 47 несрећа на пружним прелазима, што је за шест мање него у 2012. години. Од тога, 13 незгода се догодило на путним прелазима који су обезбеђени савременим сигнално-сигурносним уређајима, а 34 на прелазима са саобраћајним знацима. У овим незгодама повређено је 18 особа.

– Безбедност саобраћаја на путним прелазима, у највећем броју случајева, није само железничко техничко питање, већ најчешће питање самодисциплине и саобраћајне културе возача и пешака. Према подацима који су приближно исти уназад неколико година, „Железнице Србије” су одговорне за свега три до четири одсто несрећа на путним прелазима. Возачи друмских возила или уопште не гледају и не осматрају пругу приликом преласка преко ње, предузимају ризична и опасна кретања мимоилазећи путопрелазне полубранике, не поштују светлосну сигнализацију, те прелазе преко пруге пруге иако је уређај за обезбеђење саобраћаја већ спуштен. Неретко се догађа да се путнички аутомобили заглављују у колосеку или слете с коловоза у зону пруге – наводи Станисављевић.

Он каже да су чести и случајеви бахатости и самоуверености возача који се упуштају у критичне и опасне радње.

– Током годину дана бахати возачи друмских возила само на једном путном прелазу прелазу у Батајници, више од 100 пута су сломили бранике, покушавајући да се провуку испод спуштених рампи. Они често заборављају или не знају да је зауставни пут железничке композиције између 700 и 1.000 метара и да ма како воз изгледао удаљено, ниједна тренутна реакција није могућа – тврди наш саговорник.

Станисављевић каже да се на подручју „Железница Србије” налази укупно 2.138 путних прелаза, да не постоје необезбеђени путни прелази већ да сви су на одговарајући начин обезбеђени. Уколико пак нема ниједног од начина осигурања, онда значи да прелаз није регуларан, већ непрописан „дивљи” прелаз.

Петина путних прелаза обезбеђена је најсавременијом сигнално-сигурносном опремом као што су браници и полубраници, а остали знацима друмске сигнализације – „Андрејиним крстом” и знаком „Стоп”. Сагледавајући све економске и технолошке аспекте, оцењује Станисављевић, није реално да сви путни прелази буду осигурани аутоматским уређајима.

– Таква пракса није забележена ни у много богатијим и савременијим железницама, а ни у далеко развијенијим државама у којима се много више улаже и у железницу и у железнички саобраћај. Изградња сигналног уређаја, на путном прелазу у близини железничког службеног места где уређајем рукује железнички радник из станице, износи око 120.000 евра, а изградња новог уређаја на путном прелазу на отвореној прузи зависи од нивоа техничке опремљености пруге и износи од око 150.000 до 200.000 евра. Цена опремања електронског путног прелаза може бити и виша од наведених, што зависи од сложености саобраћајне ситуације – тврди наш саговорник.

----------------------------------------------------------

Модернизација путних прелаза

„Железнице Србије” ће у наредном периоду на територији главног града реконструисати путне прелазе у Земуну, Батајници, Сремчици, Раковици и Реснику. Безбедност на путним прелазима највише ће бити подигнута у оквиру пројеката модернизације српских железница.

–Приликом модернизације пруге Ниш–Димитровград најсавременијом опремом ће бити обезбеђено укупно 14 путних прелаза, а 12 у оквиру планиране модернизације пруге Панчево–Вршац, док ће на магистрали Стара Пазова – Нови Сад, која ће бити грађена из кредита Европске инвестиционе банке, бити обезбеђено још десет путних прелаза. Биће реконструисан и већи број путних прелаза, па ће тако приликом ремонта пруге Мала Крсна – Велика Плана бити уређено чак 19, а девет путних прелаза између Сопота Космајског и Ковачевца – наводи Ненад Станисављевић

----------------------------------------------------------

У Београду због крађа не ради девет путних прелаза, у Србији 20

На територији чвора Београд тренутно, због крађа делова железничке инфраструктуре, не ради девет путних прелаза и то су два прелаза између Сурчина и Батајнице, два прелаза код Овче и по један у Себешу, Кијеву, Рипањ колонији, код Петра Драпшина у Младеновцу и у Сремчици. Оштећења су изазвана крађама пригушница и каблова, као и паљењем и демолирањем делова инфраструктуре. На територији Србије, због крађе делова железничке инфраструктуре, редовно је покварено око 20 путних прелаза.

– Безбедност саобраћаја на прелазима који не раде је регулисана процедурама које железничко особље стриктно поштује, уз појачан опрез и одговарајућу сигнализацију. То значи да се железничке композиције на овим местима, према утврђеним процедурама, заустављају пре путног прелаза, затим дугим звучним сигналом упозоравају на наилазак воза и тек када се увере да на прузи нема друмских возила, прелазе преко путног прелаза најмањом могућом брзином – објашњава Ненад Станисављевић.