Избори све ближе, закони ни у нацрту

Избори за председника Србије, готово је сигурно, неће бити одржани ове године, а и њихово расписивање до краја 2007, како пише у Уставном закону, могло би да буде прилично "натегнуто", jер ниједан од шест закона, који су неопходан услов за расписивање председничких избора, како "Политика" незванично сазнаје, још није ни у владиној процедури.

Закон каже да ове изборе треба да распише председник Народне скупштине "до 31. децембра 2007. године, односно најкасније у року од 60 дана од дана ступања на снагу последњег од закона којима се уређују положај и избори за председника Републике, одбрана и Војска Србије, спољни послови и службе безбедности". Према овој формулацији, могло би се закључити да је законодавац рачунао на то да ће поменути закони бити донети пре краја ове године (Уставни закон је усвојен 10. новембра прошле године) и, наравно, још није касно да тако и буде.  Неки познаваоци српског парламентарног живота, међутим, упозоравају да је реч о веома важним законима у вези са којима би могло да буде доста полемика и током јавних расправа и у Скупштини Србије. Стога није нереално очекивати  да неки од ових закона буде пренет у 2008. годину. А шта онда? Да ли до ступања на снагу тог последњег закона треба чекати на расписивање председничких избора, или их свакако расписати до краја ове године?

Нада Колунџија, шеф посланичке групе Демократске странке, изјавила је протеклог викенда, како преноси Бета, да ће избори бити расписани до краја године. "Обавеза по Уставном закону је да се локални и председнички избори распишу до краја године. Ми ћемо поштовати закон", рекла је она.

Када се, дакле, може очекивати доношење неопходних закона? Закон о председнику републике никад нисмо ни имали, па ће на то вероватно бити утрошено више времена него на закон о избору председника републике, који сигурно неће бити битно другачији од постојећег, који је последњи пут измењен 2004. године, пре избора Бориса Тадића за председника. Како сазнајемо, за израду ових закона надлежан је републички Секретаријат за законодавство, од кога нисмо успели да добијемо одговоре на питања, упућена још у петак, у којој је фази израда ових закона, па ни потврду или деманти да Секретаријат ради на томе.

Према најавама из Министарства одбране, предлози закона о одбрани и војсци биће готови до краја овог месеца, у августу ће бити на јавној расправи, да би у септембру ушли у владину процедуру, а онда послати и у Скупштину Србије.

Како сазнајемо у Министарству спољних послова, у току је рад на припреми закона о спољним пословима. "Сматрамо да је неопходно да такав закон буде што пре донет, како би се регулисале све специфичности у раду Министарства и других актера међународне сарадње у Србији", кажу у том министарству. Овај закон је у фази радног текста, а очекује се да буде припремљен и достављен влади до краја следећег месеца.

Премијер Војислав Коштуница је у експозеу 15. маја истакао да је преко потребно да се "законски конкретизује уставно правило према коме рад служби безбедности контролише Народна скупштина". "Пут за то је усвајање новог закона којим ће се прописати уређење служби безбедности и њихова контрола, али много јасније и прецизније него што је то учињено важећим законом који је донесен за време државне заједнице Србија и Црна Гора", рекао је тада Коштуница.

Тим новим законом о службама безбедности требало би да се регулише, између осталог, и рад Савета за националну безбедност, основаног уредбом Владе Србије последњег дана маја, који је задужен за координацију свих обавештајно-безбедносних служби у земљи. Шта ће све садржати тај закон и да ли ће постојати само један који ће третирати све службе безбедности (Безбедносно-информативна агенција – БИА, Војнобезбедносна агенција – ВБА, Војнообавештајна агенција – ВОА, као и Служба за истраживање и документацију – СИД и Служба безбедности, које су при Министарству спољних послова) или ће, као до сада, постојати Закон о БИА и закон који ће се односити на остале службе безбедности (које су биле на нивоу државне заједнице), да ли ће нови закон предвидети обједињавање ВБА и ВОА, о чему се интензивније размишља од прошле године... Све су то питања на која још нема конкретних одговора.

Никакве одговоре још нема ни Ивица Дачић, председник Одбора за одбрану и безбедност Скупштине Србије и лидер Социјалистичке партије Србије. Како је рекао за "Политику", до овог скупштинског одбора још никакав предлог, ни од кога, није стигао.

"Будући да не постоји ни неки почетни концепт, не могу ни да говорим о неким детаљима. Још је отворено питање и да ли ће то бити један закон о свим службама безбедности у Србији или ће бити посебни", истиче Дачић наглашавајући да је тај закон потребно донети што пре, јер "све што сада ради Савет за националну безбедност излази из уставног и законског оквира".

Према његовим речима, Одбор неће пре летње паузе стићи да размотри неки законски предлог.

Дачић мисли да сви закони неопходни за расписивање председничких и локалних избора не могу бити усвојени на време. "Постоји низ политичких препрека. Најпре мора, бар у оквиру владајуће коалиције, да се постигне договор о томе да ли ће избори бити истовремено одржани, какав ће бити изборни систем на локалу, каква ће бити контрола служби безбедности... А таквог договора још нема", истиче Дачић, који због тога не очекује изборе до краја године.

Члан истог скупштинског одбора Ђорђе Мамула, који је функционер Демократске странке Србије, каже да не може да предвиди колико ће трајати рад на закону о БИА, али сматра да ће Влада Србије дати предлог у складу са савременим решењима у свету (можда не и са оним која иду на ограничавање људских права, којих је било нарочито после терористичких напада на Западу).

Битно је, како истиче, да службе безбедности буду на висини задатка и да се нађе права мера између ефикасности и контроле. С тим у вези, додаје Мамула, треба размислити о искуству земаља Источне Европе, које су после распада СССР-а отишле превише у ову другу страну, а сада неки кажу да су претерали и да су имали готово осветнички однос према тим службама због антисовјетског набоја.

Како је навео, од 3. марта 2004. године (када је почела да ради прва Коштуничина влада) дошло је до велике смене генерација у БИА, а та агенција сада има партнерски однос са више од 50 служби безбедности у свету, што значи да је прихваћена и цењена.