Моћни рифови над Београдом

Легендарни британски састав „Дип парпл“ наступио је синоћ у Београду, у оквиру светске турнеје на којој представља последњи албум „Now What“.Четврто гостовање чувеног бенда у Београду привукло је више од 10.000 људи у Комбанк арену.

С обзиром да је синоћни концерт рок великана био једини у региону, могло се видети доста публике из околних земаља, која је била врло шаренолика- од хеви-металаца и рокера, преко клинаца који сањају такву каријеру каквом „Дип парпл“ може да се подичи, до исписника Гилана, Гловера, Пејса и Ејрија, који их памте из „златних дана“.

Да су некадашње „бунџије“, које су утицале на генерације рок музичара, са стажом од готово пет деценија и импресивним опусом, омиљени бенд, не само фанова широм света, већ и политичке елите (свирали на „увце“ некадашњем председнику Русије Дмитрију Медведеву) доказује и то да је њиховом наступу у Арени присуствовао председник Србије Томислав Николић са супругом.

Нешто после 21 сат драматични звуци који су долазили иза светлећег застора, изазвали су овације посетилаца, а како је завеса пала, одмах је кренуло „пржење“ рокера са сцене. Акценат су, како се и очекивало, ставили на свирку и моћне рифове, а не на „чуда технике“. Продукција је подразумевала сведену бину и занимљива светлосна решења, и пројекције које су лепо пратиле музику. Док су се остали чланови бенда, као и већина публике, „повиновали“ рок иконографији, певач Јан Гилан био је обучен као да је кренуо на џогирање....

Почели су нумером „Apres Vous“ са новог албума, и иако су током концерта извели још неколико песама са тог диска, оне су наишле на најслабији пријем. Неки су чак имали замерке на сет листу британских рокера, а и летимичан поглед на дворану, изузимајући најенергичније у фан питу, био је довољан да се примети да је некадашње „млатарање главом“, скакање, или свирање „ваздушне гитаре“ заменило снимање телефонима. Тек када би се Гилан обратио публици одајући јој признање или када би јој махао дворана би се „дигла“. Певач „Дип парпла“, чији је глас почесто надјачавала свирка бенда, остављао је доста простора мајсторијама Морса, Ејрија, Гловера и Пејса повлаћечи се са бине. Провели су обожаваоце, како је и Гилан рекао, од авангарде до тамница терора. Тек када су свирали „Lazy“, „Hell to Pay“ или „Perfect Strangers“фанови су хорски певали, а то је нарочито дошло до изражаја приликом извођења„Smoke on the Water“. После „најскиданијег“ рифа у историји рокенрола, и коначно опште помаме у Арени, бис се подразумевао!

Ј. К.