„Фактор Шарић” опет у изборној кампањи

Бивши председник Србије Борис Тадић рекао је у телевизијској емисији „Ћирилица” да је највећи проблем са нарко-кланом Дарка Шарића тај што припадници те групе нису „оперисали” у Србији. На питање водитеља емисије Миломира Марића да ли је држава помагала Шарићима и да ли су Шарићи били највећи инвеститори у Србији, Тадић је одговорио:

„Садашња власт вешто с времена на време протури у јавност нешто слично. Проблем са Шарићима и онима које још нисмо открили био је тај што они нису криминално оперисали у Србији и на Балкану. Они су своје криминалне радње изводили у Латинској Америци и Западној Европи, али ниједно кривично дело нису учинили у Србији. Наша полиција нема оперативне способности да има увид у то шта се дешава у Латинској Америци”, изјавио је бивши председник Србије.

Истичући да представници организованог криминала морају да буду ухапшени са доказима, Тадић је подсетио да су српске обавештајне службе у сарадњи са америчким и британским колегама заплениле 2,2 тоне кокаина на Атлантику, али да се у Србији „не ради ништа криминално”.

Бивши председник је свакако релевантан саговорник за тему о Шарићима и организованом криминалу, којим се доста бавио за свог председничког мандата, а и после. Упадљиво је, ипак, да се све у вези са Шарићима поново гледа више кроз политичку него кроз правосудну раван, па се и више пута најављено сведочење некадашњег шефа кабинета Ивице Дачића, Бранка Лазаревића, посматра као догађај који би могао да нанесе штету коалицији око СПС-а.

Тадићев коментар у емисији поново је отворио и дилему: ако Шарићи нису „оперисали” у Србији, за шта им се онда суди у нашој земљи?

Наиме, док су се криминалне активности одигравале негде далеко, Шарић је годинама несметано куповао српска предузећа новцем од продаје кокаина из Јужне Америке, а имао је контакте са многим политичарима.

Специјално тужилаштво процесуира организовану криминалну групу Дарка Шарића кроз 12 оптужница подигнутих због трговине наркотицима и прања новца против укупно 55 особа. Поступак се води против 39 окривљених због кријумчарења 5.754 килограма кокаина, што је највећи промет дроге који се икада нашао пред српским правосуђем.

Од новца зарађеног прометом дроге, у Србији су куповали куће, станове, луксузне аутомобиле. Клан је почео са шверцом дроге још 2006. године, али је прање новца настављено и у првој половини 2010, када је поступак за дрогу већ увелико почео.

Док се веровало да овај клан оперише само у иностранству, Шарић је ангажовао економске стручњаке, саветнике и адвокате да нађу канале убацивања прљавог новца у привредни систем Србије. За процес прања новца коришћене су офшор компаније које су биле регистроване на територији других континената, а поступци се воде поред држава у региону, у Италији и у Уругвају, као и у Шпанији и Данској.

Прва оптужница за прање новца подигнута је у августу 2010. за суму од најмање 20 милиона евра од кокаина, који је стављен у платни промет Србије или уложен у закуп пољопривредног земљишта и приватизације неколико војвођанских предузећа. Поред Шарића, оптужено је још осам особа.

 ------------------------------------------------------------------------

Шта му је заплењено?

Од одбеглог Шарића у Србији је привремено одузето више објеката, станова, гаража, кућа и предузећа, вредних више милиона евра. Овим некретнинама руководи Дирекција за управљање одузетом имовином Министарства правде и државне управе.Од Шарића је одузето и 59.123 акције хотела „Војводина” у Новом Саду, 68.390 акција угоститељског предузећа „Путник”, новосадски ресторани „Сечуан”, „Липа”, „Дунавска оаза” и „Венац”, две трећине синдикалног одмаралишта у Ровињу у Хрватској, суботички хотели „Патрија”, „Президент”, „Бечки ресторан” као и ресторан „Чантавир”. Такође, дирекција привремено управља и са 25.879.700 акција „Митросрема” АД Сремска Митровица, које се воде на акционара „Рилејшнс”.

Поред ових привредних друштава, од Шарића је привремено одузета и фирма „Муниципијум С”, која је власник сплаваиспод новобеоградског ресторана „Ушће”. Дирекција привремено управља и са сто одсто удела привредног друштва ЛЛП „Интермарк ентертејнмент груп”.

На посебном рачуну чува се укупно 140.930 евра као и 1.764.533 динара, одузетих од Дарка Шарића и људи који су му блиски.

С обзиром на то да је реч о привремено одузетој имовини, по Закону о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, сав новац који се добија од издавања имовине Шарића, чува се на посебном рачуну дирекције. Тај новац не може да се троши све до правноснажног окончања поступка. Уколико је пресуда ослобађајућа, он се враћа власнику, а уколико је осуђујућатужилаштво покреће поступак за трајно одузимање имовине.

 ------------------------------------------------------------------------

Шарић нудио награду за убиство Тадића, Николић обећао заштиту

Средином јула 2012. године српска полиција била је на ногама. Одбегли нарко-бос Дарко Шарић понудио је, како су преносили медији, награду од 10 милиона евра за убиство шесторо највиших државних функционера који су му били „криви за крах нарко-империје”. Међу особама с „листе за одстрел” били су бивши председник Борис Тадић и министар унутарњих послова Ивица Дачић. Претњу је открила немачка обавештајна служба која је информацију одмах проследила српским колегама.

Тада се огласио и председник Томислав Николић и рекао да ће држава максимално да заштити Тадића, али и све друге који су се борили против организираног криминала.

 ------------------------------------------------------------------------

Четири године потраге

Полиција је прошлог марта формирала специјални тим који треба да лоцира и ухапси одбеглогДарка Шарића, за којим се трага више од четири године. Према информацијама које су се појављивале у медијима, Дарко Шарић виђен је у Шпанији, затим у Швајцарској. После тога појавиле су се информације да је његово хапшење питање тренутка.

 Доротеа Чарнић

------------------------------------------------------------------------

Шта је са 130 дискова

Тачно пре годину дана, Тужилаштво за организовани криминал затражило је од полиције да истражи „природу и карактер” контаката државних функционера и службеника са Родољубом Радуловићем, чланом нарко-клана Дарка Шарића. Тужилац језатражио обавештења о контактима свих функционера. У саопштењу тужиоца тада је наведено да је циљ прикупљања података утврђивање да ли је у тим разговорима било одавања података који су службена тајна.Захтев је упућен поводом извештаја Управе криминалистичке полиције о комуникацијама и сусретима појединих државних функционера и службеника с Радуловићем.

Полицији је наложено да испита да ли је после разговора са особама које су снимљене видео-надзором, дошло и до промена у њиховој комуникацији, односно да ли су комуникације прекинуте, да ли су мењали СИМ картице, телефоне, користили нови жаргон, шифроване изразе и појмове.

Било је речи о видео материјалу на 130 дискова који су суду доставили Безбедносноинформативна агенција и Управа криминалистичке полиције, а прикупљен је по наредби истражног судије за примену мера тајног надзора комуникација.

Тај материјал налази се у судским списима. У оптужници подигнутој против Родољуба Радуловића, која је потврђена 1. фебруара 2013. године, предложено је да се тај материјал као доказ изведе и на главном претресу.

Р.Х.