Све скупља потрошачка корпа

За покриће просечне потрошачке корпе у Србији у децембру прошле године било је потребно 1,28 просечних зарада или 65.025 динара, показала је анализа Министарства спољне и унутрашње трговине.

Потрошачке цене производа и услуга су у децембру у односу на новембар у просеку биле више за 0,2 одсто.

Раст цена забележен је у групама одећа и обућа за 1,1 одсто, комуникације за 0,7 процената, у групама храна и безалкохолна пића, као и алкохолна пића и дуван за по 0,3 и у групи транспорт за 0,2 одсто. Пад цена забележен је у групама стан, вода, електрична енергија, гас и друга горива за 0,1 одсто. Цене осталих производа и услуга нису се битније мењале.

У децембру су куповну моћ изнад просека Републике имали Нови Сад, Београд, Панчево и Крагујевац. У свим градовима који се статистички прате просечна месечна нето зарада је покрила минималну потрошачку корпу, али није била довољна за покриће просечне потрошачке корпе.

Кад год стигну статистички подаци јавност се по ко зна који пут запита шта садржи просечна корпа и да ли она одражава реално стање и потребе становништва.

Тако се, на пример, у званичној потрошачкој корпи у Србији за месец дана налази пола килограма бурека, 200 грама меда, 200 грама чоколаде, 200 грама шунке, пола килограма сланине, а од рибе ослић и сардина. Да не говоримо о томе да је за гардеробу за једно трочлано домаћинство за месец дана предвиђено нешто више од 3.000 динара, а за изласке у ресторане око 700 динара. Чак и овако скромну корпу, далеко од реалности, која вреди више од 65.000 динара не покрива просечна зарада ни у једном граду у Србији.

Потрошачка корпа у Србији се, да подсетимо, од јануара 2011. обрачунава по званичној методологији Евростата (статистичког завода Европске уније). У новој методологији просечно домаћинство дефинисано је као трочлано уместо као четворочлано, јер према последњим подацима просечна породица у Србији има 3,1 члана. У потрошачку корпу убачени су поједини производи којих до тада није било, попут неколико врста хлеба и пецива, бурека, кукурузног брашна, конзервисаног поврћа, сувих шљива, чајне кобасице, сланине, виршли, шунке, али свакако у недовољним количинама.

Међутим када се упореди овдашња са рецимо британском потрошачком корпом тек тада је јасно да многе наше реалне потребе нису уврштене у статистику. Видимо такође и колико је наш стандард драстично лошији.

Према нашем истраживању, из потрошачке корпе у Великој Британији прошле године је избачен шампањац, а убачен мини компјутер. Избрисан је домаћи путер, а убачена боровница. Место у британској корпи у 2013. години нашле су и топла чоколада, бели рум, „рисивер” за дигиталну телевизију...

Британци у својој корпи имају најразличитију врсту хране (смрзнута пица и хамбургери, готове торте, неколико врста хлеба, цереалија, сирева и качкаваља, млечне формуле за бебе, филете рибе, лосос, туњевина...). Код нас не само да је реч о основним намирницама, него су и количине минималне и нереалне.

Статистика се у развијеним земљама прилагођава променама у трендовима и потрошачким навикама, па се и листа мења једном годишње

У Великој Британији се тако сваког месеца инфлација мери помоћу потрошачке корпе која је испуњена уобичајеном робом и услугама које купује просечан купац, а код нас се у корпи од 2011. ништа није променило осим цена које расту.

Би-Би-Си је чак објавио вест да су технолошка открића утицала на измене у корпи, па су, на пример, 2012. први пут у њу уврштени таблет рачунари.