У Србији енергетски неефикасно 90 одсто објеката

БЕОГРАД – У Србији је тренутно, од око три милиона објеката, енергетски нефикасно око 90 процената, изјавио је данас председник Скупштине Инжењереске коморе Србије Драгослав Шумарац.

Како је Шумарац казао за агенцију Бета, Србија би до 2020. године могла да повећа енергетску ефикасност објеката на 50 одсто постојећег фонда зграда, али је за то процењује се потребно око 1,6 милијарди евра, које би према ранијим најавама надлежних требало да се обезбеде из повољних кредита.

„Тешко је да ћемо до 2020. моћи да имамо све зграде енергетски ефикасне, али уз повољно финансирање можемо да повећамо енергетску ефикасност”, казао је он и додао да би то значило и запошљавање за домаћу индустрију грађевинског материјала, као и грађевинске фирме.

Шумарац је подсетио да од 1. октобра 2012. и у Србији постоји обавеза да сви нови објекти морају да имају такозване „енергетске пасоше” који садрже опште податке о згради, климатске и термотехничке податке, као и препоруке за побољшање енергетских својстава објекта, а који је потребан за издавање употребне дозволе.

„За протеклих годину и по дана издато је неколико стотина ових пасоша”, рекао је он и додао да је до сада обуку за издавање пасоша „прошло 1.700 инжењера, стручни испит положило је 1.400, а лиценцу за енергетску ефикасност добило је око 1.200 њих”.

Шумарац је казао и да је Министарство грађевинарства издало решења за више од 150 фирми које могу да раде енергетске прегледе, израду пасоша и елаборате о енергетској ефикасности, који се прилажу уз грађевинску дозволу.

Он је истакао да се за сада поштује Правилник о енергетској ефикасности зграда, који поред осталог утврђује количину потрошене енергије за грејање или хлађење стана или зграде, а усклађен је са прописима у Европској унији.

Шумарац је казао да се у Србији тренутно просечно троши око 150 до 200 киловатчасова по метру квадратном на годишњем нивоу за грејање или хлађење, што је три до цетири пута више од европског просека.

Он је подсетио да је енергетским пасошима предвиђено осам разреда, од А плус до Г, с тим што је А плус највећа енергетска ефикасност, односно најмања потрошња енергије по квадратном метру.

За нове зграде најнижа категорија може да буде Ц, односно 65 киловатсати по метру квадратном на годисњем нивоу, а предвидено је да стари објекти да буду унапређени најмање за једну категорију.

Шумарац је казао да је основа енергетског унапређења већ постојећих зграда изолација зидова и замена прозора и врата, као и прилагођавање система за грејање или хлађење како би били штедљиви.

„Добар прозор са двоструким стаклом и инертним гасом аргоном кошта од 120 до 130 евра по квадрату, а облагање фасаде не може да кошта више од 15 до 20 евра по квадрату”, рекао је он и додао да су и градови у обавези да по Закону о ефикасном коришћењу енергије уведу плаћање централног грејања по потрошњи, што је додатна уштеда.

Процењује се да енергетски пасоши поскупљују изградњу за око пет процената, али повраћај средстава уложених у енергетску ефикасност, може да се очекује за пет до шест година кроз мању потрошњу енергије.