Предузетник године стиже из Сирогојна

Сирогојно – Славило се јуче у маленом Сирогојну на Златибору, одакле је, ево, најбољи предузетник Србије за 2014. годину. То је власник овдашње фирме „Сирогојно компани“ Раде Љубојевић, управо проглашен предузетником године међу 22 кандидата из осам наших градова у избору престижне међународне ревизорске куће „Ернст и Јанг“, која такво признање додељује у више од 50 држава. Љубојевић ће, сагласно томе, нашу земљу представљати на избору за „Светског предузетника године“ који се одржава јуна у Монте Карлу.

За фирму из Сирогојна и њеног власника зна се превасходно по оригиналним ручно рађеним „сирогојно џемперима“ који већ пола века свет освајају, а у новије време и по успешном извозу замрзнутог и сушеног воћа и поврћа. Допиру ти производи на далеке меридијане и то одавде, са планине, из невеликог села чији су вредни сељани добро организовани и паметно вођени.

 – Управо ту удаљеност планинског Сирогојна сам и нагласио примајући награду. Мислим да је највећи успех у томе што радимо удаљени 250 километара од главног града, а деценијама произведено продајемо у Америци, Канади, на Исланду, Јапану, Русији, Кини, развијеној Европи и другде – почиње за „Политику“ своју причу Раде Љубојевић.

Родом је из Сирогојна, коме је остао веран и кад је целим светом прокрстарио. Живи, ево, у родној кући и цени породичне корене. По струци је економиста, од младости запослен у ДП „Сирогојно“ које се по џемперима прочуло, претечи фирме чији је он сада власник.

– Сви у њој имали смо ту срећу да пословне манире и друга умећа учимо од Добриле Смиљанић, с којом сам учествовао у изградњи светске робне марке „сирогојно“. Директор тог предузећа био сам од 1985. до 1987. године. Потом, отишао најпре на чело ужичког представништва „Југоекспорта“, а 1991. постао директор „Југоекспортове“ фирме у Франкфурту. Остао сам до 2000. у Немачкој, водио једну немачку фирму – сећа се тих времена Раде.

Раде Љубојевић

С почетком новог миленијума вратио се у Србију, у завичај, и купио ДП „Сирогојно“. Оно је тада, скрхано санкцијама, једва опстајало. Окупио је златиборске плетиље и обновио производњу џемпера, вративши их на велика извозна тржишта. Започео је и производњу јагодичастог воћа, превасходно малине, створио модерне расхладне капацитете. Дошао и на чело удружења хладњачара Србије, допринео развоју малинарства у целом овом крају, срцу наше малинарске производње.

Данас „Сирогојно компани“ има 150 запослених (три пута више него уочи приватизације), окупља око 700 плетиља иако су планинска села све празнија, има хладњачу у Сирогојну са 1.000 тона лагерског простора у којој се у пребирању користе и ласерске машине, фабрику сушеног воћа у пожешком селу Рупељеву и хладњачу.

– Увек помињем и наше акције важне за опстанак овдашњих села. Најважнијим сматрам довођење воде у Сирогојно, у чему је значајно помогла наша фирма сарадњом са Норвежанима, који су дали велику донацију за тај подухват – напомиње Раде, истичући и помоћ његове породице да у сваком послу успе. Супруга Роса, те ћерка Ана и син Ђорђе потпуно су укључени у делатност фирме, а млади у послу гарантују добру будућност и сигурност за запослене.

И сада Љубојевић из Сирогојна светом путује. Каже, навикао је да се труцка пет сати до Београда, да би од нашег главног града до Франкфурта стигао за само два сата. Сматра да је крајње време да толико потребан аутопут већ једном стигне ка Ужицу и Златибору. Послу је Раде прилично посвећен, али добро организован: није презаузет, увек нађе времена за своје хобије.

 – Сматрам да је пословни успех најважнији. Победити у тржишној утакмици, па стално подизати лествицу за нове победе. А паре тек онда долазе, оне први мотив не смеју да буду. Послујући са развијеним светом, схватио сам да фирме из Србије нису у подређеном положају у односу на светске. Да би биле успешније, ваља код нас створити повољнији амбијент: погоднију законску и пореску регулативу, више пажње према раду. Јер рад је на првом месту, људи треба да схвате да се само уз упоран рад може напредовати – поручује Љубојевић.