Руски економисти: Путин не прихвата наше савете

МОСКВА – Највиђенији економисти из Руске академије наука (РАН) ове седмице су, после вишечасовног разговора са председником Владимиром Путином, саопштили да је он пажљиво саслушао све њихове предлоге, али није прихватио кључни захтев - да се девизне резерве користе за подстицања све слабијег раста домаће привреде.

Руска привреда би, према владиној пројекцији, ове године требало да расте по стопи од приближно 2,5 одсто, али је заменик министра економског развоја, Андреј Клепач, већ упозорио да привредна експанзија у првом кварталу неће премаштии једнопроцентни ниво и да прети „даља стагнација и пад”.

Клепач је, додуше, рекао и да у случају позитивног развоја догађаја током другог и трећег квартала, ипак може доћи до нешто јаче експанзије, док економисти РАН тврде да текућа владина економска политика није уопште усмерена на постизање привредног развоја и због тога траже да се „хитно промени новчано-кредитна политика Централне банке Русије (ЦБР)”.

„Уколико економија на добија потребан новац, тада не може ни да расте”, рекли су експерти РАН Путину, предлажући да руска влада и ЦБР отпочну пројектно финансирање, нарочито у прерађивачкој индустрији, с тим да се таква средства дају по прихватљивим и ниским каматним стопама.

Огромне суме из девизних резерви земље, а реч је о десетинама милијарди долара, сада су уложене у америчке и хартије од вредности других најразвијенијих западних земаља које „одбацују” минималну камату, док се истовремено руске фирме задужују у иностранству по вишеструко већим интересним стопама, указали су економисти РАН Путину, тражећи да се таква политике што пре прекине.

Директор Института РАН за привредне прогнозе, Виктор Ивантер је, осим тога, упозорио да су лани руске инвестиције опале 0,3 одсто у односу на претходну годину, јер су изостала замашнија улагања у великим предузећима са већинским уделом државе.

Ивантер и његове колеге из РАН сматрају да на дужи рок, што ће рећи до краја наредне деценије, Русија неће моћи да издржи конкуренцију других економски моћних земаља ако не буде имала годишњи привредни раст од најмање шест до осам одсто годишње.

Према мишљењу економиста РАН, руској економији се може десити да на крају, услед погрешне новчано-кредитне политике, прође као онај коњ кога је газда покусао да научи на живот без хране, али је животиња, „таман кад се привикла на тај третман - угинула”.

Економисти РАН су нарочито изразили неслагање, током трочасовног разговора са Путином, поводом владине пројекције која предвиђа да ће се Русија 2030. године суочавати са истим проблемима у привреди који постоје и сада.

Таква „конзервативна варијанта дугорочног привредног раста је неприхватљива”, мишљења су економисти РАН, а Путин каже да та пројекција у ствари још није сасвим усаглашена и да се он „нећи мирити” са предложеним ниским стопама привредне експанзије.

Експерти РАН су уверени да би Русија - користећи део замашних девизних резерви од приближно 500 милијарди долара, као и подстицањем стамбене изградње путем масовног кредитирања, знатно већим улагањима у индустријско-одбрамбени систем земље, брзим развојем информатике и атомске енергије - могла врло брзо да постигне високе стопе раста, а да при томе не угрози макроекономску стабилности и спољну ликвидност.

Академик Александар Некипелов сматра да су многи владини функционери неспособни да решавају проблеме за које су задужени, и као пример је навео председницу руске централне банке, Елвиру Набиулину, која се оштро противи новом моделу новчано-кредитне политике, али сама није у стању да предложи ништа ново.

Некипелов и његове колеге наводе пример монетарних власти САД и Велике Британије које су, од избијања велике финансијске кризе у 2008. години, уложиле хиљаде милијарди долара и фунти стерлинга, у настојању да подстакну раст својих привреда, док се у Русији то избегава под изговором да је реч „о другом типу економије”.

„Раније су нам говорили да су економски закони за све једнаки, а сада причају нешто сасвим друго”, кажу критичари економске политике руске владе из РАН, док директор „Сбербанке” Герман Греф јавно изражава бојазан да би масовна државна улагања у домаћу индустрију и друге гране резултирала „огромном корупцијом”.

Руски премијер, Дмитриј Медведев, раније је, док је био на функцији шефа државе, изјавио да су домаће банке и неке компаније, напосредно после избијања глобалне финансијске кризе, потрошиле огромна средства, већа од 150 милијарди долара, на спекулације, уместо да их уложе у подстицање привредне активности, а академици РАН сада кажу да је најбољи лек против корупција јака контрола употребе инвестиционих средстава.

„Оснујте одговарајућу државну структуру, обавите њену капитализацију за рачун вишка девизних резерви, поставите тамо контролни савет, састављен од представника бизниса, који ће стално проверавати да ли се одобрена средства користе оптимално. Тада ће се појавити нови производи, а ни једна сувишна рубља неће доћи у економију”, поручили су економисти РАН.