На послу, упркос врућини

Апели, препоруке и савети министарстава, удружења и синдиката да се не ради од 11 до 16 сати, који ових дана стижу на адресу радника, чини се да најмање интересују оне којима су упућени. Рудари, пекари, продавци воћа и поврћа, сладоледа, новина и грађевинци, раде упркос тропским врућинама, јер морају – како кажу – да зараде за живот.  

Земљорадник из Врбаса Милан Јовановић је, рецимо, и јуче продавао воће и поврће у насељу Лиман, у Новом Саду. Тврди да сваког јутра око шест долази у Фрушкогорску улицу, где до 18 сати седи поред свог трактора и, најчешће, продаје лубенице.

– Породицу храним од продаје кромпира, лука, брескви, кајсија. Ипак, на овим врућинама, најтраженије су лубенице. Само за један дан продам око 200 килограма. Није тачно да је напољу температура 40 степени Целзијуса. Кад се "упали" асфалт, сигурно је много топлије. Тешко је, али деца питају шта има да се једе, а држава сваког месеца уредно тражи да јој се измире обавезе. Бирократију не интересује какво је било време. Ако седим код куће, нећу ништа зарадити – каже Милан, док руком брише грашке зноја са чела.

Аница Николајевић, која продаје новине у киоску у Главној улици, у Земуну, напомиње да долази рано на посао и да иде кући већ око 10 сати, јер не може да издржи врелину. Каже да јој не помаже ни вентилатор, јер "он меша топао ваздух".

– Кад дођем на посао температура је око 25 степени Целзијуса, а већ око осам је изнад 30. Да бих издржала пустињску температуру пијем много воде, од које сам се надула. Овом улицом пролази велики број аутобуса и аутомобила, а једина заштита је простор око робне куће, али и кад се склониш у хлад, сачека те топао ваздух – каже Анкица. 

Чини се да је најтеже продавачици сладоледа Маји Вујановић, која ову посластицу продаје у центру Чачка. Напомиње да је најгоре што јој је освежење надохват руке, али да се ретко маши у расхладну кутију да узме коју посластицу.

– Од сваког продатог сладоледа добијам десет одсто. Немам право на бесплатни сладолед. Ако не могу да купим сладолед, онда могу у фрижидеру да држим воду или мању лубеницу за пријатеље из оближњег фризерског салона – каже Маја.

Да би некако помогло људима који раде на отвореном, Министарство за рад и социјалну политику је пре два дана препоручило да не раде од 11 до 16 часова. Са овим препорукама сложили су се надлежни у Привредној комори Београда, Занатској комори Србије и Унији послодаваца Србије.

У Привредној комори Београда сматрају да послодавци треба да испоштују ове препоруке, јер су врућине велике и запослени сигурно не могу да дају свој пун допринос. Они кажу да сваки послодавац мора да одлучи да ли ће увести двократно радно време или га скратити. При том, мора водити рачуна да ли је реч о послу у канцеларији где ради клима-уређај или на улици, где нема заштите.  

Драгомир Ракић, председник Занатске коморе Београда, тврди да Скупштина треба да усвоји закон по коме би у оваквим условима, који су готово једнаки елементарним непогодама, радници били поштеђени рада. Он напомиње да у неким професијама, као што су пекари, није могуће потпуно прекинути посао. У његовој климатизованој пекари ради се без прекида.

– Грађани купују хлеб и сигуран сам да не би имали нимало разумевања уколико пекара не би радила. Хлеб се прави док сунце не изађе, али пециво мора да буде топло и свеже, јер није укусно кад се охлади. Кад су оволике температуре, држава би требало да се одрекне дела свој прихода, јер би то помогло послодавцима да радницима омогуће да долазе на смену на посао – истиче Ракић.

Он додаје да неке занатлије, рецимо обућари или апотекари, не морају да раде по пакленим врућинама, али да проблема има, рецимо, у кафићима.   

Да би помогла радницима, Унија послодаваца Србије је пре два дана, у саопштењу препоручила својим члановима да реорганизују радно време. Душан Брајовић, председник Занатске коморе Србије, тврди да је већина његових колега прихватила овај предлог и да је пустила раднике до понедељка да се склоне од паклених врућина. Он сматра да ове временске неприлике треба третирати као елементарне непогоде и да треба другачије организовати рад.