Битка за ПКС

И даље је, званично, за председника Привредне коморе Србије  седам кандидата. Да је одржана седница Управног одбора ПКС, која је била планирана за ову недељу, знало би се колико је заиста "остало у игри". За сада, официјелно, нико није одустао, мада се, незванично, помиње да су три кандидата спремна на то, да се четврти "још размишља". У сваком случају тројица, према овом извору, сигурно улазе у надметање.

На листи номинованих су Топлица Спасојевић, директор "ИТМ групе", Милош Бугарин, директор "ПКБ корпорације", Драган Лукач, директор Регионалне привредне коморе Нови Сад, Велибор Совровић, директор "Ласте", др Стојан Јевтић, садашњи в. д. председника ПКС, Бранислав Јовановић, директор "ФАМ" Крушевац и Зоран Вацић, директор "Политике" А Д.

Велико интересовање за место првог човека ПКС у јавности је, међутим, отворило питање – због чега је ова функција постала толико значајна, да су многи успешни привредници спремни да дају отказе у својим фирмама и "заснују радни однос" у Комори.

– Одувек је функција председника Коморе међу привредницима била, пре свега , ствар престижа – каже један од функционера ПКС. Поред добре плате, као и угледа у који се убрајају и "гарантовани сусрети" са председницима држава, премијерима, дипломатама, извесно је да председник ПКС има на располагању и управљање веома вредном имовином српских привредника.

Ова институција располаже са нешто више од 20.000 квадратних метара пословног простора на најексклузивнијим локацијама у Београду. Поред званичног седишта, које се налази у Ресавској улици 13–15 површине 8.000 квадрата, привредници имају и зграду сличне квадратуре "насред Теразија", као и зграде на почетку Кнез-Михаилове и у Дечанској улици. У Кнез-Михаиловој Комори припадају прва три спрата укупне површине око 3.000 квадрата, док у Дечанској улици она има простор на трећем и четвртом спрату. Када би се продавао на тржишту по цени од 2.500 евра по квадратном метру, минимално би се добило 50 милиона евра. Наравно, ником у ПКС за сада не пада на памет да продаје ове некретнине, а све коначне одлуке о томе мора да донесе Скупштина ПКС.

Према нашем извору, прошле године ПКС је остварила приходе од 814,8 милиона динара ( нешто више од милион евра), расходи су били 812 милиона, а остварена добит два и по милиона динара. На страни прихода, највећи појединачни допринос долази од чланарина ( 66 одсто укупних прихода, односно око 540 милиона динара) коју плаћају предузећа, банке, осигуравајуће куће и други који су, према закону, обавезни да месечно издвајају од 0,19 одсто од бруто зараде по запосленом.

– Имамо око 74.000 предузећа, а наше процене казују да чланарину редовно плаћа само између 8 и 12 одсто фирми. Најредовније платише су велики привредни системи. Никада се у историји коморског система није десило да је Комора тужила неког свог члана суду због неплаћања чланарине, већ углавном шаљемо писма, опомињемо и у ствари молимо да измире своје обавезе – каже наш саговорник који је желео да остане анониман.

Поред чланарине, на листи прихода ПКС налазе се закупнине које у буџету учествују са 11 процената и прошле године износиле су 92 милиона динара. Оне не чине "чисти приход", већ су у њих укључени и режијски трошкови. Појединачно, највећи закупац је Агенција за приватизацију која има просторије у згради на Теразијама.

– Није увек лако ни са издавањем простора, управо је пример наша зграда на Теразијама где већ годину дана покушавамо да нађемо закупца за цео трећи спрат површине око 700 квадрата. Нудимо га по веома доброј цени од 15 евра по квадрату и нико неће цео спрат, већ само собу или две, што нама не одговара – истиче наш саговорник.

Међу већим приходима у ПКС издвајају се накнаде за издавање ТИР карнета за међународни саобраћај, које попуњавају буџет једнак половини прихода од закупнина, као и накнаде за АТА карнете, односно привремени увоз или извоз који износе непуних пола процента. Учешће у приходима имају и накнаде за усавршавање привредника и организовање промоција српске привреде на скуповима у иностранству.

Највећа ставка на страни трошкова ПКС су плате запослених које су прошле године износиле 48 одсто укупних расхода. Материјални трошкови пословања са 38 одсто и амортизација са осам процената "заузимају" другу половину расхода, док остатак од 8,8 одсто одлази на рад представништава ПКС у иностранству.

За сада у Комори нико не спомиње могућност уласка у пословни аранжман са хотелском групацијом "Хилтон", јер се као могућа локација за хотел помињала у јавности зграда на Теразијама. Такође, нико не жели да говори ни о дуго најављиваној пословној згради ПКС која је као заједничко улагање са "Енергопројектом" требало "да никне" у новобеоградском блоку 26, тачно прекопута бивше зграде СИВ-а.