Године препрека за добијање посла

Без сталног запослења је већ пет година, а до пензије му је остало још десетак. Када га је фирма за коју је радио скоро четврт века прогласила технолошким вишком, био је принуђен да се пријави на биро рада где и данас има статус „чекања”. Није његов највећи проблем то што каткад ради на „црно” и што је принуђен да хонорарише са дипломом историчара уметности, већ то што га ниједан послодавац неће у своје „радне редове” – за стално!

Моје године су моја једина и највећа мука, јер када тражим посао у огласима послодавци најчешће наводе „старосни цензус” за раднике. По правилу, он не прелази 40. годину, открива Драган Б. (55) из Београда.

– Престао сам да верујем да ће ми држава пронаћи посао, јер су ми и сами рекли да то зависи од понуде на тржишту рада. Не желим преквалификацију да бих постао чистач, касир или административни радник. Разумно би било да се, рецимо, запослим у некој туристичкој агенцији, јер је то најближе мом звању. Али, и они траже немогуће: перфектан изговор енглеског, пребивалиште у Београду, не више од 45 година – јада се незапослени историчар уметности.

Виши ниво образовања често може да омогући и лакши пут до запослења, уверавају стручњаци Националне службе за запошљавање (НСЗ), али то није превелика утеха армији од 280.000 старијих од 45 година (учествују 36 одсто у укупној незапослености) колико их тренутно нема посао. Предрасуде послодаваца о запошљавању ове групе грађана због година старости углавном се своде на то да су они мање продуктивни, недовољно флексибилни и неспремни за даље усавршавање.

– То јесте тачно, јер статистички подаци указују да њихов ниво интересовања за усавршавање није претерано висок, не само код нас, већ и у Европи. У односу на остале незапослене они имају предност више, а то је искуство, посебно ако је релевантно – истиче Драган Ђукић, саветник директора НСЗ-а.

У протеклој години број незапослених старијих од 45 година повећан је за око 5.000 у односу на 2012. Лане је до посла посредством НСЗ-а дошло 46.000 старијих, што је за 4.000 особа више у односу на 2012. па је на тај начин умногоме анулиран негативан тренд раста незапослености ове групе грађана.

За активне мере запошљавања држава је у 2014. издвојила 2,6 милијарди динара. Део новца биће искоришћен на превенцију вишка запослених, самим тим и за помоћ старијима од 45 година.

– У складу са новим Законом о стручном образовању и образовању одраслих незапосленима ће бити омогућена и акредитација знања, вештина и компетенција стечених кроз радно и животно искуство. То у пракси значи да ће свако ко има неко искуство на одређеним пословима, али нема и формалну квалификацију, моћи да аплицира за њено добијање. Стручна комисија провераваће искуство кандидата и његове компетенције за обављање датог посла, и ако поседује знање и вештине, Министарство просвете издаће му сертификат за обављање таквог посла – објашњава Ђукић, додајући да би овакав програм почео да функционише потребно је да се усвоји правилник о акредитацији искуственог учења који је већ припремљен. 

Међу старијима од 45 година има и оних са застарелим квалификацијама или знањима и вештина, па је за повећање запослења ове групе неопходно укључивање у програме преквалификације или програме за освежавање знања.

Да дискриминација особа које трагају за запослењем често „узима данак” потврђује и Невена Петрушић, повереница за заштиту равноправности. Чак трећина од укупног броја притужби у 2013. односила се на дискриминацију приликом рада и запошљавања, од чега се одређени број односио и на године старости.

– За поједине послове траже се млађе особе, чак се наводи и горња старосна граница, иако је реч о пословима за које године нису ни од каквог значаја.

Послодавци најчешће дискриминишу кандидате на основу пола, брачног и породичног статуса, година старости, изгледа... То раде прописивањем услова конкурса који подразумевају одговарање на лична питања која нису у вези са обављањем посла. Рецимо, крајем прошле године донели смо мишљење да је један дом здравља на конкурсу за упис на специјализацију дискриминисао кандидате старије од 40. Слична ситуација била је и са угоститељско-трговинском радњом која је тражила особу женског пола, од 20 до 40 година. Скренули смо пажњу и КЦС-у који је за посао медицинске сестре тражио особе до 35, али смо и Министарству одбране препоручили да измени критеријуме за пријем на рад у војна представништва, јер је услов био да кандидат мора да буде ожењен и у години у којој конкурише да не буде старији од 50 – набраја Петрушићева.