Катастрофа од књиговодства

Рок за достављање финансијских извештаја за 2013. годину Агенцији за привредне регистре је 28. фебруар. Министарство финансија је тек 21. фебруара прописало и објавило обрасце пореског биланса, a пореске пријаве и билансе за предузетнике још није. Правна лица и предузетници нису због тога могли до сада да утврде пореску обавезу по основу пореза на добит. Нити да обрачунају и да плате порез на добит за прошлу годину. Велики број агенција за пружање рачуноводствених услуга, мимо своје воље, тиме је доведен у временски теснац у настојању да благовремено преда финансијске извештаје својих клијената. Извештаји се иначе састављају по међународним рачуноводственим стандардима, а потписују их законски заступник и професионални рачуновођа – шеф рачуноводства. Међутим, њихову тачност нико неће контролисати – какви су, такви су. Неке ће оверити ревизори и наплатити услугу. Није нам познато да је неко одговарао за лажиране финансијске и ревизорске извештаје, иако фирме брже нестају него што се оснивају. За утеху је, по мом мишљењу, то што се финансијским извештајима које су сачиниле професионалне рачуновође може веровати, мада би тек контрола то и потврдила. Финансијске извештаје могу састављати и друга лица, што само по себи упућује на њихову преко потребну контролу. То би требало да ради држава због својих прихода, а она то одавно не ради. Толико дуго колико је у земљи Србији присутна сива економија, корупција и пљачка.

Професионалне рачуновође су у обавези да у овој години примене нове прописе о рачуноводству. Законом о рачуноводству („Службени гласник РС“, 62/2013) међународни стандарди су замењени „балканском оригиналном умотворином“ – Правилником о начину признавања, вредновања, презентације и обелодањивања позиција у појединачним финансијским извештајима микро и других правних лица. Правилник се односи на највећу групу (неколико стотина хиљада) извештајних ентитета, а њиме се „тумачи” примена Међународних стандарда финансијског извештавања за мале и средње ентитете (МСФИ и МСЕ) – уместо њихове непосредне примене, што би било неупоредиво јефтиније и ефикасније. И, што је најважније, такви финансијски извештаји били би упоредиви, а то је један од основних захтева страних инвеститора.

На основама таквог „оригиналног“ закона донета су и друга подзаконска акта. Министарство финансија је, наводно у циљу побољшања прописа, изменило обрасце финансијских извештаја који се примењују од 2014. године. Нови Образац биланса стања је три пута обимнији од старог, а садржи 156 ставки, то јест 125 ставки више од захтева међународних стандарда (свега 31 ставка). И на основу тога је јасно колико ће више времена бити потребно да се образац попуни. Међутим, и он ће ускоро бити мењан: у њега нису пренета сва конта из новодонетог контног оквира, а направљене су и рачунске грешке на више места. Зато је то једини званично прописани биланс стања на свету у коме се не слажу актива и пасива ако се попуни на прописан начин, што је највећа могућа катастрофа у књиговодству.

Биланс успеха, исто тако, има три пута више ставки од досадашњег, а 62 ставке више од захтева међународних стандарда. Поред Биланса успеха, уведен је и нови финансијски извештај, Извештај о осталом резултату, као засебан финансијски извештај. И док ће нека правна лица састављати само Биланс успеха (микро и друга правна лица), дотле ће остали (мала, средња и велика правна лица) састављати Биланс успеха и Извештај о осталом резултату. Тиме ће се изгубити упоредивост финансијских извештаја између различитих категорија правних лица. Напомињем да није било неопходно да се уведе посебан Извештај о осталом резултату, јер МСФИ дозвољава да он буде укључен у Биланс успеха, што се могло лако урадити.

Промењен је и контни оквир за привреду, на тај начин што су коришћени синоними за поједине појмове. Неки рачуни су дељени на два нова, а има и неколико стварно нових рачуна. Предвиђа се и увођење посебног контног оквира и финансијских извештаја (још нису објављени) за друга правна лица (њих више од 32.000), што ће изазвати додатну забуну и наметнути нове послове рачуновођама. А и створити непотребне велике трошкове.

Ове промене ће захтевати и нове компјутерске програме за рачуноводство код свих правних лица и предузетника, што кошта – од неколико стотина до неколико хиљада евра, уз вишеструко увећан рад рачуновођа, додатну обуку, набавку нове инструктивне литературе и сл. Укупни трошкови привреде по овом основу износиће више стотина милиона евра. За шта? За нови биланс стања у коме се не слажу актива и пасива и сличне „балканске умотворине“. Закон и подзаконски акти се изгледа креирају за потребе консултаната и консултантских фирми, што потврђују најављени семинари и саветовања на којима примену прописа углавном тумаче сами аутори.

Посебно чуди то што надлежни не желе контролу попут некадашње СДК, која је штитила државу. Данас то нико не чини и зато имамо сиву економију, пљачку и корупцију а најмање приходе Србије.

Генерални секретарСавеза рачуновођа и ревизора Србије