Katastrofa od knjigovodstva

Rok za dostavljanje finansijskih izveštaja za 2013. godinu Agenciji za privredne registre je 28. februar. Ministarstvo finansija je tek 21. februara propisalo i objavilo obrasce poreskog bilansa, a poreske prijave i bilanse za preduzetnike još nije. Pravna lica i preduzetnici nisu zbog toga mogli do sada da utvrde poresku obavezu po osnovu poreza na dobit. Niti da obračunaju i da plate porez na dobit za prošlu godinu. Veliki broj agencija za pružanje računovodstvenih usluga, mimo svoje volje, time je doveden u vremenski tesnac u nastojanju da blagovremeno preda finansijske izveštaje svojih klijenata. Izveštaji se inače sastavljaju po međunarodnim računovodstvenim standardima, a potpisuju ih zakonski zastupnik i profesionalni računovođa – šef računovodstva. Međutim, njihovu tačnost niko neće kontrolisati – kakvi su, takvi su. Neke će overiti revizori i naplatiti uslugu. Nije nam poznato da je neko odgovarao za lažirane finansijske i revizorske izveštaje, iako firme brže nestaju nego što se osnivaju. Za utehu je, po mom mišljenju, to što se finansijskim izveštajima koje su sačinile profesionalne računovođe može verovati, mada bi tek kontrola to i potvrdila. Finansijske izveštaje mogu sastavljati i druga lica, što samo po sebi upućuje na njihovu preko potrebnu kontrolu. To bi trebalo da radi država zbog svojih prihoda, a ona to odavno ne radi. Toliko dugo koliko je u zemlji Srbiji prisutna siva ekonomija, korupcija i pljačka.

Profesionalne računovođe su u obavezi da u ovoj godini primene nove propise o računovodstvu. Zakonom o računovodstvu („Službeni glasnik RS“, 62/2013) međunarodni standardi su zamenjeni „balkanskom originalnom umotvorinom“ – Pravilnikom o načinu priznavanja, vrednovanja, prezentacije i obelodanjivanja pozicija u pojedinačnim finansijskim izveštajima mikro i drugih pravnih lica. Pravilnik se odnosi na najveću grupu (nekoliko stotina hiljada) izveštajnih entiteta, a njime se „tumači” primena Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja za male i srednje entitete (MSFI i MSE) – umesto njihove neposredne primene, što bi bilo neuporedivo jeftinije i efikasnije. I, što je najvažnije, takvi finansijski izveštaji bili bi uporedivi, a to je jedan od osnovnih zahteva stranih investitora.

Na osnovama takvog „originalnog“ zakona doneta su i druga podzakonska akta. Ministarstvo finansija je, navodno u cilju poboljšanja propisa, izmenilo obrasce finansijskih izveštaja koji se primenjuju od 2014. godine. Novi Obrazac bilansa stanja je tri puta obimniji od starog, a sadrži 156 stavki, to jest 125 stavki više od zahteva međunarodnih standarda (svega 31 stavka). I na osnovu toga je jasno koliko će više vremena biti potrebno da se obrazac popuni. Međutim, i on će uskoro biti menjan: u njega nisu preneta sva konta iz novodonetog kontnog okvira, a napravljene su i računske greške na više mesta. Zato je to jedini zvanično propisani bilans stanja na svetu u kome se ne slažu aktiva i pasiva ako se popuni na propisan način, što je najveća moguća katastrofa u knjigovodstvu.

Bilans uspeha, isto tako, ima tri puta više stavki od dosadašnjeg, a 62 stavke više od zahteva međunarodnih standarda. Pored Bilansa uspeha, uveden je i novi finansijski izveštaj, Izveštaj o ostalom rezultatu, kao zaseban finansijski izveštaj. I dok će neka pravna lica sastavljati samo Bilans uspeha (mikro i druga pravna lica), dotle će ostali (mala, srednja i velika pravna lica) sastavljati Bilans uspeha i Izveštaj o ostalom rezultatu. Time će se izgubiti uporedivost finansijskih izveštaja između različitih kategorija pravnih lica. Napominjem da nije bilo neophodno da se uvede poseban Izveštaj o ostalom rezultatu, jer MSFI dozvoljava da on bude uključen u Bilans uspeha, što se moglo lako uraditi.

Promenjen je i kontni okvir za privredu, na taj način što su korišćeni sinonimi za pojedine pojmove. Neki računi su deljeni na dva nova, a ima i nekoliko stvarno novih računa. Predviđa se i uvođenje posebnog kontnog okvira i finansijskih izveštaja (još nisu objavljeni) za druga pravna lica (njih više od 32.000), što će izazvati dodatnu zabunu i nametnuti nove poslove računovođama. A i stvoriti nepotrebne velike troškove.

Ove promene će zahtevati i nove kompjuterske programe za računovodstvo kod svih pravnih lica i preduzetnika, što košta – od nekoliko stotina do nekoliko hiljada evra, uz višestruko uvećan rad računovođa, dodatnu obuku, nabavku nove instruktivne literature i sl. Ukupni troškovi privrede po ovom osnovu iznosiće više stotina miliona evra. Za šta? Za novi bilans stanja u kome se ne slažu aktiva i pasiva i slične „balkanske umotvorine“. Zakon i podzakonski akti se izgleda kreiraju za potrebe konsultanata i konsultantskih firmi, što potvrđuju najavljeni seminari i savetovanja na kojima primenu propisa uglavnom tumače sami autori.

Posebno čudi to što nadležni ne žele kontrolu poput nekadašnje SDK, koja je štitila državu. Danas to niko ne čini i zato imamo sivu ekonomiju, pljačku i korupciju a najmanje prihode Srbije.

Generalni sekretarSaveza računovođa i revizora Srbije