Писац открио убицу Улофа Палмеа

Према извештајима агенција

Стокхолм – Истраживање аутора бестселер трилогије „Миленијум” показало је да је некадашњег премијера Шведске Улофа Палмеа убио бивши шведски обавештајац повезан са јужноафричком тајном службом.

Славни писац Стиг Лашон је, како је известио лист „Свенска дагбладет”, следио траг који га је одвео до Бертила Ведина, за кога се одавно сумњало да је радио за јужноафричку тајну службу за време апартхејда. Палме, који је убијен 1986. на улици у Стокхолму док се са супругом враћао из биоскопа, био је оштар критичар политике апартхејда.

Лашон је пре смрти 2004. полицији предао 15 кутија са документима о убиству премијера при чему је Ведина означио као атентатора. Како преноси АФП, Вединово име се појављује и у извештајима званичне истраге која је спроведена током деведесетих. Ведин је, међутим, изјавио за поменути шведски лист да нема везе са тим догађајима.

„Немам шта да изгубим од истине јер, срећом, нисам убица”, казао је Ведин.

Лашоново истраживање објављено је пред сутрашњу 28. годишњицу од погибије Палмеа. Аутор, чија је трилогија „Миленијум” продата у више од 75 милиона примерака и преведена на преко 30 језика, предано је трагао за организацијама екстремне деснице за које је веровао да су биле умешане у убиство социјалдемократског премијера.

„Палмеова смрт је постала приоритет за Стига”, изјавила је дугогодишња Лашонова партнерка Ева Габријелсон.

Писац је у једом од својих докумената забележио да му је један извор описао Ведина као особу за контакт са убицом, док му је други за њега рекао да је један од најбољих професионалних убица у Европи.

Керстин Скарп, заменица главног тужитеља Шведске, задужена за досије Палме, изјавила је да Ведин „није тренутно под истрагом”.

Палме је био два пута премијер Шведске, од 1969. до 1972. и од 1982. до погибије 1986. у 59. години. Атентат никада није разјашњен због чега су годинама кружиле различите теорије о убиству укључујући ону да је премијер настрадао од руке курдских сепаратиста. Ипак, његова смрт најчешће се повезивала са заговорницима расне сегрегације. Средином деведесетих се сумњало на тајну шпијунску организацију Јужне Африке и њеног озлоглашеног лидера Крејга Вилијамсона који је негирао ове оптужбе.