Држава неспремна за епидемију „западног Нила”

Оболелих и умрлих од грознице „западног Нила” прошле године је било око четири пута више него 2012. године. Ова сезона би, будући да ће услови за размножавање комараца, преносника болести, вероватно бити одлични, могла бити и погубнија. Али, држава готово ништа није учинила да предупреди ширење потенцијално смртоносне грознице која је у Београду већ и прошле године била на ивици размера епидемије.

До сада је важило да су једино Београд и Војводина прилично добро покривени третманима за летње сузбијање одраслих комараца, док остатак земље није имао довољно пара за њих. Ове године, како тренутно стоје ствари, ни Београд неће имати новац потребан за ту сврху која је заправо тек последња брана од болести.

Први корак у ограничавању ризика јесте требљење кућних комараца у току зиме, што се у главном граду, додуше, спроводило, али не и у другим деловима Србије. Ти крајеви су увек оскудевали у парама за пролећно сузбијање ларви комараца, што је други корак за умањење опасности. Ове године ће новца за то имати још мање, кажу у Сталној конференцији градова и општина, пошто је Министарство финансија скресало буџете локалних самоуправа.

Посебан апсурд јесте да Министарство животне средине од 2008. године поседује велику количину препарата за сузбијање ларви комараца, бесплатно на располагању општинама које нису имале средстава да га саме набаве. У министарству су, међутим, заборавили на тај препарат док их „Политика” није на њега подсетила. Још од јесенас у ресору Зоране Михајловић не могу да одговоре на наше питање колико им је препарата остало зато што, како су признали, не успевају ни да нађу предмет који воде о томе, а потрајало је и док нису открили на којем месту се остатак залихе налази.

За зимско сузбијање кућних комараца смо већ закаснили, али третман ларви би, у принципу, зависно од временских прилика, морао почети у априлу. Пошто су претходни месеци били неуобичајено топли, комарци би јаја с ларвама, из којих ће се на лето излећи преносници вируса „западног Нила”, могли положити и раније, у марту.

– Кућних комараца је током зиме већ било више него претходних година. Воде су за сада превише хладне да би комарци могли у њих положити јаја за лето. Међутим, с обзиром на температуру ваздуха, није искључено да ће се загрејати брже него иначе – каже др Иван Алексић, из београдског Завода за биоциде и медицинску екологију, који ће пратити бројност комараца у 26 градова.

До сада би тендери за набавку препарата за ларве и ангажовање фирми које би спроводиле третмане требало да су већ при крају. Али, чак ни у Београду не знају чиме ће финансирати те акције после јуна, јер је из привременог буџета новац за ту намену локалном Секретаријату за животну средину одобрен само за прву половину године, и то осетно мања свота од оне из претходних година. Колико је то тачно пара, у секретаријату, како су навели, још не могу да кажу, јер се боре за више средстава. Која свота им следује од јуна, кад сезона комараца и вируса „западног Нила” ухвати замах, за сада не знају.

У унутрашњости је ситуација још критичнија. Министарства здравља и локалне самоуправе јесенас су дописом обавестили општине да би у својим буџетима морали наћи новац за сузбијање комараца. Кад је Стална конференција градова и општина, каже њен председник Саша Пауновић, предочила Министарству финансија да, због тога што им је умањило доступна средства, многи градови неће моћи да се боре против преносника опасне болести, у ресору Лазара Крстића су им рекли да ће покушати да нађу решење. Али, до данас, кад је неопходно организовати се за предупређивање болести, то решење нису нашли, наводи Пауновић.

– Проблем је и што Управа за јавне набавке још није, као што је по закону била у обавези, објавила списак фирми којима је у неким општинама поверено искључиво право да пружају одређене комуналне услуге, тако да се за њих не расписују тендери. Међу таквим фирмама – заправо, општинским комуналним предузећима – има и оних којима је поверено сузбијање комараца. Без тог списка, има општина које сад, по закону, не могу да покрену процедуре нужне да би се припремиле за третмане комараца – каже Пауновић.

Једина републичка институција која је до сада предузела конкретне кораке у предупређивању епидемије грознице „западног Нила”, Министарство здравља, финансирало је програм праћења бројности комараца у 26 градова, махом смештених на обалама река, јер у таквим срединама већи је ризик од ширења станишта тих инсеката.

– Министарство здравља нема надлежности у финансирању активности локалних самоуправа у сузбијању комараца и других зглавкара на територији Србије – кажу у овој институцији.

Ни министарства животне средине и локалне самоуправе немају ту надлежност. Нажалост, општине које овлашћења имају, немају новца. Због тога ће, по свему судећи, грађани имати пликова од уједа комараца више него икада. Јер, како се статистика до сада развијала, вирус „западног Нила” се 2012. загревао, лани се разбуктао, а ове године би могао да се – разгоропади.

------------------------------------------------

Безуспешна потрага за препаратом

У Министарству животне средине, на захтев „Политике”, још од јесенас траје потрага за препаратом против ларви комараца, купљеним 2008. године, да би се делио општинама које не могу из својих буџета да га плате. Током те потраге министарство је у једном тренутку тврдило да је тај предмет, у време деобе сектора после формирања владе 2012. године, пребачен у Министарство природних ресурса. То се показало нетачним, што су напослетку признали и у Министарству животне средине. Установили су само то да се преостала количина препарата налази код фирме „Биоеколошки центар” из Зрењанина, његовог произвођача од којег га је министарство и купило 2008. године. Да ли ће општине ове године моћи да га добију како би се заштитиле од епидемије грознице „западног Нила” и по којој процедури – то питање је и даље без одговора. Ни у „Биоеколошком центру” нису могли да кажу колика залиха је посреди, јер, како наводе, у току им је припрема годишњег завршног рачуна, па су књиге предали агенцији ангажованој за тај посао.

– Многе општине су нас звале прошлог лета распитујући се за препарат и молећи нас да анимирамо министарство да им омогући да га преузму. Али, у министарству нису знали која служба то треба да уради – каже Данијела Димитријевић, из „Биоеколошког центра”.

Без књига, у тој фирми, како тврде, нису сигурни колико им је тачно министарство својевремено платило за препарат. То, нажалост, не умеју да кажу ни у министарству, јер и њима недостају њихове књиге, то јест предмет о препарату. Негде у архивама тог ресора још је затурена фасцикла у којој се крије одговор на питање колико је потрошеног новца држава, заправо, била спремна да баци заборављајући на средство које би ове године могло помоћи у спречавању епидемије „западног Нила”.