Распад румунске владајуће коалиције

Од нашег дописника

Букурешт – После вишемесечног натезања и уз многобројне узајамне оптужбе званично је оглашено да либерали напуштају владу Виктора Понте, што обележава крај Социјално-либералног савеза (УСЛ), коалицију странака десног и левог центра које од 2011. представљају противтежу свевлашћу румунског председника Трајана Басескуа. Овом владином кризом Букурешт је ступио у зону очите политичке нестабилности, будући да без либерала Понта ужива тесну већину у парламенту, док је досад влада имала двотрећинску подршку.

УСЛ је настао пре три године удруживањем тада опозиционих Понтиних социјалдемократа (ПСД), либерала (ПНЛ) и конзервативаца, који су настојали да сузбију огромну власт председника Басескуа и његове владе Емила Бока. После снажног излива незадовољства Румуна због тешког стања у земљи и драстичних смањења плата и повећања дажбина, у пролеће 2012. УСЛ образује своју владу са Понтом на челу, а јула исте године румунски парламент доноси одлуку о суспендовању председника Басескуа.

На референдуму који је уследио велика већина Румуна гласа за Басескуово смењивање, али он успева да се врати у председничку палату „Котрочењ”, помоћу правних зачкољица, одлуке Уставног суда, као и притисака који су уследили из Брисела, али и из Берлина и Вашингтона.

Од тада у Румунији настаје двовлашће. У рукама Понте налазе се влада и парламент, а у рукама Басескуа – „органи присиле” – Уставни и Врховни суд, Национална управа за борбу против корупције, као и све обавештајне службе чије шефове он именује.

УСЛ на парламентарним изборима у децембру 2012. постиже тријумфалну победу, освојивши око 70 одсто посланичких места, и образује другу Понтину владу. Овај савез је деловао на принципима паритета – пола министара од стране социјалдемократа, а пола – од стране либерала. И државни врх је био подељен. Премијер социјалдемократа, а председник Сената либерал, с тим што је лидер либерала Крин Антонеску постао заједнички кандидат за председничке изборе краје ове године.

И ту, око избора будућег председника, долази до заплета у целој овој причи о УСЛ-у за коју угледни румунски политиколог Богдан Теодореску тврди да је била „најлепши постреволуционарни политички пројекат који су Румуни нашироко и са великом надом прихватили”.

Постоји низ објашњења за настали заплет у који су унете све балканске страсти. Једно, које одавно кружи, јесте то да наводно „Антонескуа неће Американци” због неких његових изјава у којима је оптуживао амерички Стејт департмент за „мешање у чисто румунске ствари”. Друго, да социјалдемократе, који имају највећу странку у Румунији (ПСД има два пута више бирача него странка ПНЛ), не могу да „испусте” прилику а да не истакну свог председничког кандидата и поред већ датог политичког обећања. Треће је тврдња да је Антонеску срачунао да има више шанси да постане председник ако се око његове кандидатуре сврста цела десница, и она која иде уз његовог досадашњег љутог непријатеља, председника Басескуа, чији други и последњи мандат истиче децембра ове године.

Сада се већ повела медијска бука око тога ко је срушио УСЛ, ко за то сноси одговорност будући да су за УСЛ многи Румуни везивали своје наде за бољи живот. Премијер Понта тврди да су либерали сами напустили владу, док Антонеску каже да су либерали протерани из коалиције и да су жртве.

Најновије мерење јавног мњења показује да више од 40 одсто упитаних криве либерале за расцеп, док око 20 одсто за то оптужују Понту. Чак 13 одсто мисли да је за све крив председник Басеску, који је веома заинтересован за распад УСЛ-а, чиме је „дат кисеоник Басескуовим политичким странкама које су на умору”. Антонеску је већ почео да се грчевито брани од оптужби да је „фактички” већ прешао у „окужени” Басескуов табор, те да је „издао ствар”.

Добар део румунског јавног мњења је незадовољан због новог политичког обрта и кризе која је настала. Нарочито што то долази у тренутку када је Румунија економски живнула, тако да је у 2013. забележила највећи економски раст (3,5 одсто) у читавој Европској унији. Сада ће, тврди се, уместо рада на даљем социјалном и економском развоју, све бити подређено прљавом политичком ратовању.

Румунски медији пишу и о још једном незадовољству обичних грађана: о томе да „нажалост, ми нисмо Немци” који су не само марљиви и озбиљни, већ и политички стабилни. Према оцени аналитичара, и код Немаца се склапају „чудовишне коалиције” између десних и левих, али оне трају читав један изборни циклус.

Сада је пажња овдашњих медија усмерена на питања у вези са даљим опстанком Виктора Понте у премијерској фотељи. Тврди се да он већ ради на образовању свог трећег кабинета у који ће, поред његових сићушних савезника – конзервативаца и „унепериста” (УНПР – Странка јединства румунске нације), ући и представници УДМР, странке румунских Мађара. Тако ће Понта у парламенту располагати уском већином.

Либерали прелазе у опозицију, где ће се наћи раме уз раме са Басескуовим присталицама, чије се политичке скупине тренутно једва виде на политичкој сцени.