Синдикати све спремнији на уступке

Синдикати су спремни на одређене уступке око измена Закона о раду, поготово када су у питању отпремнине – да буду исплаћене само за време проведено код последњег послодаваца, али не пристају да то буде једна трећина основне зараде за све године радног стажа. Траже да то буде трећина просечне зарада радника који је радио на том месту. Међутим, њихови ставови и даље остају непомирљиви око друге важне теме – рада на одређено.

Уочи јучерашњег састанка синдиката, послодаваца и Министарства рада поводом измена Закона о раду синдикати су истина рекли да су спремни на уступак да рад на одређено време буде две године. Али траже да у свим фирмама које имају континуитет у раду, рад на одређено време буде ограничен на 20 одсто од укупног броја запослених. Небојша Милетић, представник Уније послодаваца у радној групи за измену закона, каже да је то неприхватљиво за послодавце.

– Наш став је три године и то безусловно – изричит је Милетић.

Он каже да на јучерашњем састанку ништа није конкретно договорено. Осим ове две кључне ставке око којих се „саплиће” Закон о раду било је речи и о обрачунавању минималне зараде и казнених одредаба за отказ радницима.

– Следеће недеље настављамо да разговарамо. Све три стране показују жељу за договором. Верујем да ћемо успети да пронађемо решење, јер докле год трају преговори постоји шанса за успех – штур је био Милетић не желећи да износи детаље са састанка.

Синдикати се јуче нису оглашавали, али су уочи састанка јавности предочили своје ставове.

Зоран Михајловић, потпредседник Савеза самосталних синдиката, сагласан је да се зарада утврђује на сасвим нов начин и да се то ради једном годишње, а не два пута као до сада, и да њена вредност буде најмање 70 одсто од минималне потрошачке корпе. –Уколико падне испод 70 одсто, да се аутоматски коригује у току године, да не би било великог пада – рекао је потпредседник Савеза самосталних синдиката.

Синдикати сматрају да би минимална цена рада требало да износи најмање 130 динара по сату, односно 22.300 динара месечно, што је око 2.000 динара више него сада.

Како је казао Михајловић, не би смело да се дозволи да та минимална зарада постане пракса већ да важи само у случајевима кад неко предузеће има проблем у пословању.

Синдикати, како каже, не желе да разговарају у вези са проширеним дејством колективног уговора, јер се противе његовом укидању.

– Ако се укине проширено дејство колективног уговора изгубићемо социјални дијалог и то је нешто што не можемо да прихватимо – казао је Михајловић.

Подсетимо Закон о раду био је једно од најосетљивијих социјалних питања уочи расписивања избора. Најавивши наставак дијалога са синдикатима, челници владе су истакли спремност да се преиспитају и предлози закона о стечају и приватизацији који су раније послати Скупштини. Синдикати су тврдили да верзија закона о раду коју је срочило Министарство рада уз подршку тадашњег министра привреде Саше Радуловића фаворизује послодавце и раднике ставља у неравноправан положај. Убрзо потом уследила је оставка министра привреде, јер су из процедуре повучени закони које је предлагао.