Петак, 03.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Фонд ПИО тужио Унију послодаваца

Фонд ПИО тужио Унију послодаваца
(Фото Д. Јевремовић)

Унија послодаваца Србије и ПИО фонд запали су у озбиљан конфликт, због чега ће, како се чини, правду потражити на суду. Ово је све кулминирало после недавног избора председника Управног одбора Фонда ПИО на чије је место требало по неком редоследу ствари да дође представник Уније послодаваца. На избору је, међутим, већином гласова, именован представник владе. По закону, тврде у Фонду ПИО.

Да ће посла имати суд може се очекивати већ након тужбе Пензијског фонда против Уније послодаваца због, како тврде, повраћаја неосновано примљених средстава у износу већем од 90 милиона динара, без камате.

С друге стране, Унија послодаваца, која седи у УО ПИО фонда, још је, тврде, прошлог лета доставила полицији и Агенцији за борбу против корупције доказе о потенцијалним злоупотребама у Фонду. На та упозорења, кажу, још нико није реаговао. О тим и осталим стварима, наводе у Унији, обавештен је и први потпредседник владе, каже Драгољуб Рајић, члан УО ПИО фонда и председник Уније послодаваца.

– Директору Фонда и члановима УО предочили смо на време многе нелогичности због којих се основано сумња да у Фонду има злоупотреба. Почев од тога да су велике шансе да Пензијски фонд изгуби плац од 19.000 квадрата у Далматинској улици у Београду, који је својевремено купљен новцем од доприноса запослених, те ако се ништа не предузме новчани губитак за Фонд бити већи од 15 милиона евра, каже Рајић.

Проблем с овом локацијом датира још од деведесетих година прошлог века, када је Фонд закључио неповољан уговор с једном приватном фирмом, којој је уступљен плац по цени 15 пута нижој од тржишне. Фонд је тада препустио овој фирми комплекс од 19.000 квадрата у замену за 25 станова на другој локацији на укупној површини од 1.000 квадрата, где су и расељени људи који су живели у становима у центру. После 2000. ново руководство Фонда је тужило ову приватну фирму и добило спор, а фирма је требало да плати Фонду одштету од милион евра. Међутим, тај новац никада није наплаћен, јер није покренут поступак за принудну наплату, па је Унија послодаваца постављала питање зашто је то тако.

Рајић тврди да разлог за сукоб с ПИО фондом није због тога што њихов представник није избран за председника УО, иако је тако требало да буде по закону, већ зато што, по њему, Фонд не користи имовину у складу с потребама пензионера.

Упитани шта још конкретно замерају ПИО фонду, Рајић каже, да је позната прича о имовини уступљеној пензионерима од око 2.000 квадрата, данас претвореној у тржни центар у Лесковцу од ког Фонд нема никакве користи.

Недопустиво је, додаје, да Пензијски фонд годишње потроши више од 20 милиона динара само на закуп 4.660 квадрата пословног простора за сопствене потребе, а деценијама без накнаде издаје у закуп чак 17.210 квадрата сопствене имовине пензионерским удружењима широм Србије.

Тачно је, како се сазнаје, да Пензијски фонд за сопствене потребе, односно рад филијала, служби, гаража и испостава, закупљује 4.660 квадрата у 18 објеката по Србији. За ту сврху су у 2013. издвојили 23.170 милиона динара. Истовремено се и дуже од 25 година бесплатно уступа 17.210 квадрата пензионерским организацијама у Србији.

У ПИО фонду кажу, да ако постоји незадовољство на начин како се управља имовином Фонда, да је Унија послодаваца директно себе прозвала, јер до данашњег дана нису урадили Стратегију управљања имовином Фонда, за коју су се обавезали пред Управним одбором. Независно од тога, стручна служба Фонда је предузела све расположиве мере за заштиту своје имовине.

Што се тиче тврдњи Уније послодаваца да у Фонду постоји корупција, у Фонду истичу, да им до сада нису стигли било какви материјали на које се Унија позива, нити су им на увид достављени докази из којих произлази да корупције има.

Што се тиче пословног простора који користи Савез пензионера, никада се, категорични су у Фонду, није разматрала могућност комерцијализације простора који је изграђен средствима пензионера. Унија послодаваца је од 2003. године у УО и није јасно зашто су то питање баш сада покренули и тек сада на овакав начин говоре о имовини која се користи још од осамдесетих година.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.