Судија рекао па порекао

Највећи процес за организовани криминал у привреди икада вођен у Србији почео је 22. јануара ове године у Специјалном суду у Београду.

Суђење групи у јавности познатијој као "стечајна мафија" води се против 25 оптужених. У бекству су Слободан Радуловић, бивши директор "Це маркета", адвокат Миљко Живојиновић и Александар Кузманоски. Оптужена Светлана Пантовић-Брашњовић, супруга покојног бизнисмена Мике Брашњовића који је због умешаности у малверзације "стечајне мафије" био ухапшен и затим се обесио у притворској ћелији Централног затвора у Београду, недавно је ухапшена на грчко-македонској граници и налази се у екстрадиционом притвору. Њено појављивање на оптуженичкој клупи највеће суднице Специјалног суда очекује се у јесењем наставку суђења.

Будући да се "стечајна мафија" према оптужници терети да је "прљавим пословима" оштетила одређена предузећа међу којима "Це маркет" и "Поштанску штедионицу" за око 50 милиона евра, а да се као организатори наводе Горан Кљајевић, бивши председник београдског Трговинског суда, адвокат Немања Јоловић, бизнисмен Секула Пијевчевић и одбегли Радуловић, велика прашина у јавности подигла се последњих дана када су адвокати оптужених понудили јемство за пуштање из притвора.

Трочлано судско веће прихватило је прве понуде за јемство од 100.000 и 50.000 евра, колико су предложили адвокати оптуженог Јоловића и Брашњовића. Са овим се није сложио Врховни суд Србије који је после уложене жалбе Бранислава Живковића, заменика специјалног тужиоца, укинуо ово решење. Врховни суд је саопштио да решење о прихватању понуде за јемство садржи битне повреде одредаба кривичног поступка, јер нису дати довољни и јасни разлози ни за укидање притвора оптуженима, нити за висину одређених јемстава.

Подсетимо, судија Душан Војновић, председавајући судског већа у поступку против "стечајне мафије" као разлог за прихватање јемства навео је да су оптужени дуго у притвору и да будући да су саслушани одређени сведоци не постоји бојазан да би окривљени могли да утичу на њих, као и да је понуђено јемство довољна гаранција да неће побећи из земље.

Са оваквим ставом није се сложио тужилац Живковић, који је рекао да "у последње време Специјално тужилаштво одређене реакције доживљава као притисак од Републичког јавног тужилаштва, Министарства правде и Адвокатске коморе како би то тужилаштво смекшало и поједина оптужена лица била пуштена на слободу".

Дан касније на његову изјаву демантовало је Специјално тужилаштво тврдећи да има одличну сарадњу са наведеним институцијама и да су Живковићеве речи биле исхитрене. Демантијем се огласио и Специјални суд, као и Министарство правде и Адвокатска комора Београда.

– Адвокатска комора Београда категорички тврди да на заменика специјалног тужиоца који заступа оптужницу у овом предмету, нити на председника или чланове судског већа, никада нико од представника Адвокатске коморе Београда није вршио било какав утицај у вези са укидањем притвора. Адвокатура Београда не жели да верује да заменик специјалног тужиоца таквом изјавом жели да врши притисак на Врховни суд Србије који треба да донесе одлуку поводом изјављене жалбе Специјалног тужилаштва против решења о прихватању јемства и укидању притвора, као и на судско веће које тек треба да одлучи у вези са предлозима одбране осталих оптужених за укидање притвора – наглашено је у саопштењу Адвокатске коморе Београда.

Последњег дана суђења пред летњу паузу, председавајући судија Војновић одбио је поновне предлоге бранилаца за прихватање јемства за Јоловића, Брашњовића и Пијевчевића чији су адвокати понудили чак милион евра. Судија је сада објаснио, иако је првобитно имао другачије мишљење, да је разлог овакве одлуке судског већа то што постоји реална могућност да би оптужени са слободе могли да утичу на сведоке, али и да би троје окривљених који су у бекству могли да им помогну да напусте земљу.

Судија је одбио и предлог за јемство за првооптуженог Горана Кљајевића. Да се брани са слободе пуштена је једино Јасмина Којић, оптужена за давање мита.

У досадашњем току поступка саслушано је око двадесет сведока. На саслушање је била позвана и супруга првооптуженог Горана Кљајевића која је искористила своје законско право да не сведочи и нагласила да је на суђењу присутна искључиво у својству браниоца оптуженог.