Студенти путују Европом

Од нашег специјалног извештача
Беч – Са ранцем на леђима и дуго прикупљаним џепарцем, 300 студената из Србије, учесника конкурса "Путујемо у Европу", стигло је у престоницу Аустрије, прву станицу њихове животне авантуре. Одмах по изласку из аутобуса, на пријему организованом у Дипломатској академији, младима из Србије добродошлицу је пожелела Урсула Пласник, министарка спољних послова Аустрије. Амбасада ове земље у Србији академцима је обезбедила бесплатну једномесечну шенгенску визу.

– Желим вам да што боље упознате богатства европских земаља јер би млади људи требало да што више уживају. Ипак, увек морају да учествују у одлучивању о свим питањима која се на њих односе и да науче да постављају услове и правила – нагласила је министарка Пласник.

Улогу амбасадора своје земље академци су озбиљно схватили, па су се непосредно по доласку расули по граду и делили брошуре на којима су представљени Гуча, Егзит, природне лепоте Србије… Једној трећини младића и девојака ово је био први прелазак границе и први печат у пасошу.

Палате Шенбрун и Хофбург, музеј Белведере, Карлс плац, најпознатија улица Марија хилфе штрасе, метро и музејски кварт очарали су наше студенте на први поглед. Свака зграда у Бечу је, како су констатовали, споменик културе и одише европским духом. Ни температура која се приближила 40 подеоку није их спречила да, са планом града и картицом за студентски попуст, крену у упознавање Беча. Метроом су стигли право до Шенбруна, здања које су, од 18. века, Хабзбурговци користили као летњу резиденцију. Раскош у којој је живела моћна владарска породица, собе уређене у барокном и рококо стилу, просторија у којој је свирао Моцарт и хол огледала очаралие су младе посетиоце који су се присетили лекција из историје и породичног стабла ових монарха.

За Ивану Агатовић, студенткињу Правног факултета из Ниша, сваки предео на који смо наишли по изласку из наше земље био је нови доживљај. Ивана никада раније није прешла српску границу и због тога су је одушевили чак и ширина и уређеност аутопута, пејзажи Мађарске и Аустрије, а поготово Беч који је врвео од туриста.

– Са групом колега са факултета и друштвом које сам упознала у аутобусу ускоро ћу кренути у Салцбург, Амстердам, Ротердам, Париз и Барселону. Будући да студирам право, не смем да пропустим посету Хагу – представила је свој план пута Ивана која је овим поводом од факултета добила 15.000, а од општине 10.000 динара. Када се на то дода 150 евра, које је Извршно веће Војводине поклонило сваком академцу, и помоћ родбине, Ивана се нада да ће успети да види све што жели.

Да би уштедели време, а и новац за преноћиште, Милена Пејић, студенткиња Факултета уметности у Нишу, и њени сапутници путоваће ноћним возовима. Будући да је уметност њено животно опредељење, друга станица њеног пута биће Салцбург, родно место Моцарта. Желела би да види и Споменик Шопену, Моцартову кућу у Бечу и музеје у којима су изложена дела импресиониста, поготово Монеа.

Многи студенти су схватили да припреме за полазак на овај пут обухватају и кондицију. Зато је Сања Смиљић из Кикинде, студент Економског факултета у Суботици, пред полазак на пут, са великим планинарским ранцем на леђима, данима вежбала пењање по степеништу.

Први пут се, како каже, спаковала без реда. Покушала је да све што јој треба за једномесечни боравак у иностранству стави у једну торбу.

– Жеља ми је да видим Париз, шпанску обалу, Мадрид и Лисабон – прича Сања која је досад путовала само на десетодневну екскурзију у Шпанију и Француску.

Као изузетна студенткиња, једина из Кикинде која је успела да учествује у овом пројекту, Сања је од локалне власти дарована са 60.000 динара тако да је добар део џепарца обезбедила.

Ђорђу Романићу, студенту метеорологије у Београду, родитељи ће, по потреби, уплаћивати новац на рачун коју је отворен свим студентима. Једна од његових највећих жеља је да се окупа у Атлантском океану па ће посетити Португалију, али и Шпанију, Берлин и Амстердам.

– Већина студената ће ићи у Амстердам, јер целог живота слушамо приче о опуштеном начину живота и добром проводу у овом граду – истиче наш саговорник.

Будући да имају бесплатне интер-рејл карте, академци ће путовати возовима, а преноћиште ће тражити у хостелима. Пре доласка у неки град, уз помоћ интернета ће покушати да се информишу о евентуалном смештају. Младен Ивановић из Ужица, студент пољопривреде у Београду, каже да се кревет у хостелима може наћи за 10 до 20 евра.

Већина академаца се слаже да ће на путу остати док год буду имали новца, а процењују да ће ова авантура трајати 15 или 20 дана.