Изненађујући профит ЕПС-а

Александар Обрадовић, в. д. директора Електропривреде Србије, саопштиће у понедељак коначне финансијске резултате пословања овог јавног предузећа у 2013, али према његовим најавама ЕПС би требало да је лане направио профит од око 200 милиона евра. Тај резултат оценио је „као један од најбољих у историји компаније”. Без сваке сумње и јесте, јер је 2012. године направљен губитак од 196 милиона евра.

Ово је утолико занимљивија вест, ако се зна да је првобитно према пословном плану за 2013, био предвиђен губитак од 22 милијарде динара, јер је Обрадовић целе прошле године био у ишчекивању дневног губитка од око 100.000 евра.

И то је један део приче.

Други је вест, коју је пре неки дан објавио Танјуг, по којој је чешка енергетска група ЧЕЗ, по власничкој и производној структури веома блиска ЕПС-у, у чијем је представништву у Србији радио и садашњи в. д. директора ЕПС-а Обрадовић, саопштила да јој пет година узастопце пада профит, али да је лане, ипак, направила добит од 1,29 милијарди евра. То је шест и по пута више од „најбољег резултата у историји српске електроенергетске компаније”.

Као главни разлог пада профита у ЧЕЗ-у наводе велики пад велепродајних цена струје као последице обимне подршке обновљивим изворима енергије, заједно са стагнацијом европске привреде и несигурношћу у погледу регулаторних услова у енергетици.

Где су, дакле, пропусти ЕПС-а да достигне бар половину „пада” који бележи ЧЕЗ? Да ли је заиста једини разлог зашто ЕПС није ни близу ЧЕЗ-у то што није на тржишту?

ЕПС је од јануара 2013. на слободном тржишту за потрошаче на високом напону. Од 1. јануара ове године тржиште је отворено и за потрошаче на средњем напону. Још четири месеца па ће, према најавама из Министарства енергетике, бити отворено тржиште и за домаћинства која ће моћи да бирају од кога ће куповати струју.

Дакле, ЕПС је већ на тржишту. Енергетском. О оном другом, берзанском, са акцијама, још ћемо да попричекамо.

Упитан шта могу бити разлози да ЕПС оствари профит од 200 милиона евра, а ЧЕЗ шест и по пута више, др Слободан Ружић, бивши помоћник министра енергетике, каже за „Политику”, да разлог сигурно није у томе што ЕПС није на тржишту. Јер, он већ две године послује тржишно.

– Главни разлог за мали профит, „а опет један од најбољих у историји компаније”, јесте што држава последњих 20 и више година ценом киловат-часа струје води социјалну политику, односно чува социјални мир у земљи, па је цена струје у Србији и даље најнижа у Европи, објашњава Ружић.

Да је цена струје реална или бар близу економске, ово јавно предузеће би имало могућности да направи већи профит, а тиме и више инвестира у нове производне капацитета. Србија 25 година није изградила ниједан нови објекат за производњу струје, каже наш саговорник.

–  Други битан разлог је што се у овом јавном предузећу деценијама запошљавају људи по политичкој и партијској линији који ни по чему нису потребни ЕПС-у. Осим што повећавају број запослених и добијају плате, никакву другу добит за ово јавно предузеће немају, каже Ружић. Напротив, само су трошак.

Он се слаже да су ЧЕЗ и ЕПС по структури и власништву готово идентични, због чега би се могло очекивати да наше српско предузеће има још већи профит, али сумња да ће се ишта променити када ЕПС из јавног предузећа пређе у акционарско друштво.

– Ништа се неће променити. Новом шемом ЕПС-а само ће доћи до прерасподеле моћи. Ово што се презентује јавности, да ће се преласком у ад уштедети по 100.000 евра дневно, само лепо звучи. Све што најављују да ће урадити овом реорганизацијом држава може да уради и сада, али неће, јер јој овако одговора, категоричан је Ружић.

Зашто је ЕПС ту где је, а ЧЕЗ далеко испред чак и када бележи профитни минус, Миљан Вуксановић, шеф експертне групе Е четири, каже, да прво треба видети на основу чега ЕПС тврди да је завршио годину с профитом од 200 милиона евра.

– Само уколико су то финансијски резултати до којих се дошло по међународној књиговодственој методологији, профит се може прихватити као валидан. Ако, међутим, резултате пословања не „овери” независтан ревизор, нема основа говорити о заради, јер се у том случају пореде јабуке и поморанџе, односно ЧЕЗ и ЕПС, каже он.

Ако су ови финансијски резултати последица тога што се на приходној страни налазе, примера ради, залихе угља и план експлоатације, онда о профиту нема говора. С друге стране треба видети и који су стварни разлози зашто ЧЕЗ-у упорно пада профит.

Јасна Петровић-Стојановић