Велика банкарска четворка

Листу најуспешнијих банака у Србији од краја марта предводи групација Интеза Санпаоло. Билансна актива Банке Интеза и Панонске банке (чије је спајање у току) премашује 151,7 милијарди динара па је, после петогодишње доминације, Рајфајзен банка са 140 милијарди динара, сада на другом месту. Следи Хипо Алпе Адрија са 120 милијарди па Комерцијална са 110 милијарди динара.

Према подацима НБС за први овогодишњи квартал, Интеза Санпаоло је водећа и по висини  пласмана привреди и становништву (841 милион евра). Лидерску позицију има и по прикупљеним депозитима (1,36 милијарди евра) са тржишним уделом од 13 одсто. Након што је Интеза у фебруару увећала капитал за 100 милиона евра, групација је по укупном капиталу од 288 милиона евра постала највећа у Србији. Интеза Санпаоло је трећа банка у еврозони по вредности тржишне капитализације и међу првих 15 у свету.

Од 38 банака и даље само четири имају активу већу од 100 милијарди динара и држе 40 одсто српског тржишта. Исто толико банака има активу између 50 и 100 милијарди динара и њихово учешће је 10,7 одсто. Активу од 50 милијарди динара има 17 банака, уз учешће на тржишту од 34,4 одсто, док преосталих 13 држи 5,8 одсто тржишта.

Првих десет банака држи чак 67,5 одсто укупне банкарске суме, а од тога је 78,4 одсто у већинском страном власништву (23 банке), 15 одсто у државном (осам банака), а тек 6,6 одсто у приватном (седам банака у већинском домаћем власништву физичких и правних лица) Иначе, укупна билансна сума банкарског сектора била је на крају првог квартала за осам одсто већа него крајем 2006. године и достигла је 1.263,5 милијарди динара.

Капитал банака у Србији сада је већ премашио 234 милијарде динара. После прошлогодишњег повећања од око 72 одсто, капитал је наставио да расте, а за прва три месеца ове године повећан је за 8,1 проценат, што је банкама омогућило већу кредитну активност. У првом кварталу су повећале кредите за око девет одсто и то највише становништву коме је одобрено 13,5 одсто више зајмова. Учешће привреде у кредитима је наставило да се смањује, износи 59 одсто.

Кредитна задуженост банака у иностранству износила је крајем марта 189,7 милијарди динара, а 97,2 одсто кредита је на рок дужи од једне године. Нових 3,4 милијарде дуга није, међутим, допринело повећању учешћа страних кредита у билансној суми банкарског сектора. Напротив, смањило је са 15,9 на 15 одсто.

У банкарским депозитима и даље доминира становништво са 46 одсто у односу на привреду која има 30 процената. Девизни депозити при томе чине безмало 67, а динарски око 33 одсто. Депозити по виђењу и краткорочни, нажалост, чине чак 90,5 одсто новца на банкарским рачунима. То, наравно, аутоматски одређује и цену дугорочних кредита. Наиме, њихов извор задуживања је углавном у иностранству, а који постаје све скупљи јер Европска централна банка подиже камате.

Становништво је у првом кварталу било, као и до сада, најштедљивије па је у банкама оставило око 35 милијарди додатне уштеђевине и то углавном у девизама. Укупан пораст депозита био је изнад 50 милијарди динара, а првих 10 банака је на својим рачунима прикупило око 67 одсто штедње.

Да банкарски систем наставља успешно да послује потврђује и то да банке нису имале проблем са ликвидношћу. Цео тај сектор уједно је забележио добитак од 8,2 милијарде динара, а то је половина прошлогодишњег.