Премијер Украјине упозорава на рат

 Специјално за „Политику”

Москва – Руске заставе на зградама и на колима, грађани деле цвеће и георгијевске ленте, све продавнице и кафеи раде, тако је у извештајима руских медија изгледао јуче Крим. Аеродроми су радили, а сви градови на полуострву су под контролом кримских власти на чију страну је добровољно прешла и регуларна украјинска војска.

Кијев је наложио пуну војну готовост и позив свим резервистима тражећи од међународне заједнице да посредује јер се „приближава катастрофа”. Нови премијер Украјине Арсениј Јацењук је изјавио да је Владимир Путин, председник Русије, објавио рат Украјини. „На ивици смо катастофе”, казао је Јацењук, позвавши у помоћ Лондон и Вашингтон, гаранте споразума из 1994. којим је Русија јемчила Украјини безбедност.

Командант поморских снага Украјине Денис Березовски изјавио је на прес конференцији у Севастопољу да се „заклео на верност кримском народу”. И адмиралски брод украјинске ратне морнарице Хетман Сахаидачни прешао је на страну Крима, изјавио је руски сенатор Игор Морозов. Истовремено, Украјина је повукла патролне бродове за пограничну контролу с Крима у Одесу и Маријупољ, како је саопштила украјинска Погранична обалска стража. Украјинска војна база јужно од Симферопоља, главног града Крима, окружена је руским војницима. Руске трупе заузеле су и поморску базу у Севастопољу.

Више од десет бродова украјинске Црноморске флоте је у последња 24 сата напустило Севастопољ. Руске снаге имају све већу контролу над Кримом. Власти Крима кажу да полуострво има своју сопствену војску.

Председник Врховног савета Крима Владимир Константинов одржао је прву прес-конференцију на којој је изјавио да се ситуација у републици „стабилизовала”, а први заменик председника Савета министара Крима Рустам Темиргалијев изјавио је у Симферопољу да је Русија спремна да инвестира у економију полуострва око 5 милијарди долара и да „укаже помоћ” од милијарду долара за решавање социјалних и економских проблема, па ће плате бити исплаћене. Владимир Константинов, председник Врховног савета аутономне републике Крим Владимир Константинов обећао је кримским Татарима  највећа могућа права.

„Ми који заједно живимо на Криму, умећемо то да урадимо боље него кијевски чиновници који су толико година кочили реализацију тих програма”. Подсећамо да је после Другог светског рата Стаљин раселио кримске Татаре по целом Совјетском Савезу. Један, релативно мали број се касније вратио на Крим.

Врховна рада Украјине позвала је Путина да не допусти улазак руских оружаних снага у Украјину, проглашена је општа мобилизација, а војска је доведена у стање приправности. Бивши премијер Украјине Јулија Тимошенко предложила је свој рецепт за мир. Она је позвала Украјинце да буду мирни и изразила наду да ће се ситуација с Кримом мирно решити. Она предлаже да се влада обрати  Уједињеним нацијама с молбом да се у Кијеву организује састанак Савета безбедности, Европској унији – да организује  Савет министара у Ливадијском дворцу на Криму, као и да без одлагања, у следећих неколико дана, потпише с Украјином споразум о асоцијацији.

Потом – да се земљама Запада обрати са захтевом да без одлагања приступе испуњавању услова Будимпештанског меморандума о гаранцијама безбедности, с обзиром на то да се на територији Украјине налазе објекти атомске енергије. Јулија Тимошенко је рекла да Украјини није потребан рат, већ стратегија спречавања агресије коју ће применити демократски свет. „Ми морамо да урадимо тако да Русија, ако буде хтела да пуца у Украјину, мора да зна да заправо пуца у цео демократски свет који ће се у том тренутку налазити у Украјини.”

У Москви и Санкт Петербургу јуче су одржани митинзи подршке народу Крима под називом „Своје не остављамо на цедилу” на којима је учествовало двадесет односно петнаест хиљада људи. Сакупљана је хуманитарна и финансијска помоћ за грађане полуострва, а бајкери, „Ноћни вукови”, однели су лекове и медицинске потрепштине на Крим. Колона аутомобила је, у знак подршке рускојезичном становништву, са заставама прошла улицама Москве. У руским градовима одржано је и неколико недозвољених митинга „против руског мешања у Украјини” на којима је учествовало, по разним верзијама, од неколико десетина до неколико стотина људи. Полиција их је растерала, а има и ухапшених.

Према извештајима агенција, број оних који желе да добију руске пасоше убрзано расте. Поред припадника „Беркута”, пријављују се и војници, као и многи грађани из разних области Украјине. За то време у Луганску, „антикијевске” снаге заузеле су зграду локалне управе и затражиле од руског председника да пошаље трупе. У Харкову, другом по величини украјинском граду, настављају се сукоби „мајдановаца” и оних који су против њихове власти.

Слична је ситуација и у многим градовима југоисточне Украјине.