Хрватска покушава да „присвоји” цегер

Европски парламент је прошлог месеца позвао на забрану најопаснијих  врста пластике, посебно танких пластичних кеса које се најчешће користе.  И док широм Европе државе покрећу различите стратегије за смањење пластичног отпада, најмлађа чланица ЕУ из нашег комшилука покушава да ову врсте акције преокрене у своју корист. Најутицајније хрватско удружење за заштиту потрошача „Потрошач“ тако је позвало Владу Хрватске да у складу са овим обавезама не само заштити околину, него да упосли и привреду тако што ће кроз новчане подстицаје из ЕУ фондова покренути производњу традиционалног хрватског производа – „логожара” или „цекера“. Реч је о цегеру или зембиљу, како се код нас зове, али генерално о синониму за куповину који је на овим просторима био актуелан од педесетих до седамдесетих година, све док потрошачко друштво није уместо плетених торби наметнуло бесплатне кесе.  

Али „Потрошач“ не жели само да обнови старе занате, него и да „журно заштити овај производ као хрватски традиционални изворни бренд“ уз нагласак да је рогоз биљка од које се израђују логожари, да је потпуно природан, еколошки прихватљив и антиалергијски. Наравно, као такав, предлажу, требало би га понудити великом тржишту Европске уније.

– Реаговали смо брзо, јер здрава животна околина је право сваког потрошача, а онда подразумева и производњу здраве хране. Ова иницијатива „Потрошача“ показује озбиљност, јер улазак у Европу подразумева и да се прилагођавате стандардима и обавезама која вам чланство налаже. Рецимо, Хрватска се обавезала да ће до 2015. почети да селектује и рециклира отпад – каже Јадранка Коларевић, председница удружења „Потрошач” и подсећа да је идеја о производњи „цекера“ одлична, јер „Европа нешто даје, али јој нешто треба и понудити.

– Па зар није свако домаћинство пре неколико деценија имало ове плетене котарице у којима су се носиле намирнице. Ја и данас имам једну – каже Коларевић.

Зашто „Потрошач” позива хрватску владу на журно усвајање овог предлога. Вероватно због тога што није Хрватска једина која производи цегере. Има их и у Србији, али и у свим околним земљама, али идеја је, мора се признати, одлична. И ко буде први регистровао и заштитио овај производ као свој, имаће и ексклузивно право да га под тим називом понуди европском тржишту које се у овој области увелико враћа природи.

Цегер се иначе производи од биљке рогоз (шевар, трска...) која најчешће расте на мочварном земљишту. Незванично, колевка трскарства у Србији је Бело Блато, село у близини природног резервата Царска бара, где постоји неколико породичних производњи које се баве прерадом трске. Производи су већ годинама тражени и цењени на иностраном тржишту. Тенденција у свету је повратак на природне материјале посебно у грађевинарству. Трска је одличан топлотни и звучни изолатор, а у себи садржи и природну киселину која растерује бубе и комарце. Извози се углавном у западну Европу где је користе за покривање кровова, израду ограда и надстрешница на терасама. Код нас се и поред оваквих тенденција трска и производи од трске мало користе.  

– Одвојили смо се од природе и традиције, па су и занати попут овог запостављени. Међутим, све је више људи који се занимају за овакве производе, нарочито за асуре које се све више користе као заштита од различитих зрачења. Такође све је више наруџби и других производа као што су цегери, на пример. Интересују се и купци из околних земаља – кажу у СЗР „Асура“ из Јагодине која производе прави од трске коју сама набавља у Србији и прерађује.

У овој занатској радњи потврђују да их не изненађује иницијатива хрватског „Потрошача“, јер је реч о потпуно природним, практичним и декоративним производима који врло лако и у пракси могу да замене пластичне кесе. 

------------------------------------------------------------------

Крај пластичним кесама?

Националне политике за пластичне врећице јако се разликују у европским државама. Данска, Ирска и Бугарска, рецимо, наплаћују порез на пластичне кесе, док Белгија убира накнаду коју прослеђује компанији за прикупљање и рециклирање пластике. У Србији су их све донедавно трговци делили купцима неконтролисано, а свега неколико трговинских компанија почело је да их наплаћује или ограничава. Како преноси Хина, Велика Британија је најавила да ће увести порез на пластичне кесе од 0,06 евра у 2015. години. Изузете ће бити трговине са мање од 250 запослених. Трговци у Француској, Немачкој, Португалији, Мађарској почели су добровољно да наплаћују пластичне кесе. 

По проценама Европске комисије, сваки европски грађанин искористи у просеку 500 пластичних кеса годишње, већином само једном. Потрошачки стил живота увео је појам бесплатних пластичних кеса, а оне су убрзо постале амбалажни отпад вероватно у највећој експанзији. Истраживања показују да је просечан век коришћења танке пластичне кесе 12 минута, након чега најчешће завршава у природи, или у најбољем случају као амбалажа за кућно смеће. Аустралија, Индија и неке афричке државе увеле су различите облике забране пластичних врећа. Забрану или порезе увеле су и неке америчке савезне државе. Кина не дозвољава трговинама да их деле бесплатно и купци их морају платити ако их желе. Стручњаци сматрају да су добра алтернатива за пластичне кесе платно или памук јер се у производњи папирних кеса користе разне хемикалије.