Чврсти загрљај таблоида и политичара

Због једне афере Дејвид Камерон остао је без спин доктора, а Руперт Мердок без таблоида са највећим тиражом у Британији. Афера је у међувремену прерасла у случај пред судом у Лондону, али не у неки досадан спор који више никог не занима, већ у суђење које пуни насловне стране – открива најблискије везе између челника таблоида и најмоћнијих острвских политичара.

Када се пре три године открило да је „Њуз ов д врлд” (News of the World) долазио до информација захваљујући прислушкивању телефона, њен власник, медијски магнат Руперт Мердок, морао је да угаси ове новине, иако су оне имале тираж о којем су друге могле само да сањају – 2,7 милиона примерака дневно.

Седморо његових запослених оптужено је за хаковање мобилних телефона јавних личности, краљевске породице, фамилије војника палих у Авганистану и нестале тинејџерке која је касније пронађена мртва. Међу њима су и дојучерашњи принц и принцеза британских таблоида Енди Коулсон и Ребека Брукс. Тужилац их терети да су наређивали пресретање телефонских позива у периодима када су уређивали Мердокове новине, што они негирају. Када су ухапшени, јесу изгубили посао – она као директорка Мердокове медијске империје у Британији, а он као представник за штампу премијера Дејвида Камерона – али се не може рећи да су пали у немилост својих пријатеља из света политике.

Како открива суђење и преноси „Гардијан”, Бруксову је по избијању скандала позвао бивши премијер Тони Блер понудивши јој да буде „незванични саветник” под условом да то не оде у јавност. Она је признала да је сат времена разговарала са Блером који јој је саветовао да попије таблете за спавање и да ће се ствар већ некако решити.

Звао ју је и актуелни британски премијер извинивши се што не може више да учини за њу. Камерон, који је био на њеном другом венчању, није могао јаче да је подржи у јавности јер је то и за њега могла да буде катастрофална афера: не само да је оптужена била његова блиска пријатељица, већ је окривљени био један од његових најближих сарадника – Енди Коулсон. Противници су га решетали питајући зашто је ангажовао главног и одговорног уредника таблоида који је прислушкивао породице људи палих за Британију.

Коулсон је постао премијеров спин доктор 2010. када су на изборима победили торијевци којима је три године раније почео да води односе за јавношћу. Таблоид у центру скандала уређивао је од 2003. до 2007. и на том месту је заменио Бруксову која је прешла на место главног уредника у другом успешном Мердоковом таблоиду – „Сан”.

Њена каријера се рапидно развијала – Мердок ју је унапређивао са једне уредничке позиције на другу све до директорског места његове медијске компаније. Ретко који британски лист пропушта да за ову новинарку и уредницу истакне да је изразито харизматична и рођени комуникатор. Када је објавила причу о љубавној вези ожењеног посланика са малолетним мушкарцем, а то у британским таблоидима никада није суптилно ни увијено, тај посланик јој се сутрадан јавио да јој захвали јер је могла да буде и суровија. Због утиска који оставља на људе, Мердок је зове својом „ћерком”.

Бруксова, Коулсон и Мердок тврде да нису наређивали новинарима да пресрећу телефонске разговоре и да су били „шокирани” када су чули за ову праксу. Негирају да су знали да су њихове новине ангажовале и приватног детектива који је прислушкивао велики број мобилних телефона.

Против Мердока није покренут спор, али је скандал уздрмао његов бизнис. Остао је без златне коке. Осујећен је његов дугогодишњи сан да преузме сто одсто акција британске телевизије Би-Скај-Би и припоји је царству које обухвата британске озбиљне листове „Тајмс”, „Сандеј тајмс”, таблоид „Сан”, амерички „Волстрит џорнал”, „Њујорк пост”, ТВ Фокс, издавачку кућу „Харпер Колинс” и многобројна издања у његовој родној Аустралији.

Ипак, комисија која је оформљена после скандала са прислушкивањем показала је да је Мердок повезан са  сваким ко нешто значи у Британији. Његов утицајни „Сан” подржава Камеронову конзервативну политику, као што је раније подржавао Блерову лабуристичку владу који му је, испоставило се, крстио једно дете. Верује се, зато, да без обзира на исход суђења за прислушкивање, низ воду са угашеним таблоидом неће кренути и остатак империје.