Дивљи продавци преплавили пијаце

Ваљево – Представници Тржишне инспекције упозорили су на скупу у Ваљеву руководиоце пијачних управа из више градова Србије да су пијаце постале један од значајних генератора нелегалне продаје и избегавања обавеза према држави.

Учесници ове промоције, махом руководиоци пијачних управа и регистровани продавци из Колубарског, Мачванског и Златиборског округа, као и са подручја градова Крагујевца и Пожаревца, пажљиво су саслушали сугестије и упозорења челних људи из инспекција, Привредне коморе, Пореске управе и других институција које су укључене у ову активност. Уводничар Горан Мацура, начелник Одељења за општи надзор у сектору Тржишне инспекције Србије, казао је да се и продаја на пијацама мора усагласити са оним што предвиђа Закон о трговини из 2011. године. Изузимајући пољопривреднике који на тезгама продају своје производе, сви остали продавци који нуде различите врсте индустријске, техничке, текстилне и друге робе морају бити регистровани, а роба коју стављају у промет мора имати доказ о пореклу и испуњавати услове који се односе на безбедност потрошача.

– На пијацама се не смеју продавати дуван, првенствено резани, затим нафтни деривати, лекови и медицинска средства, алкохолна пића без акцизних маркица, као ни свеже месо. Пијачне управе по Закону о трговини имају обавезу да се старају да се на њиховом простору врши легална трговина, односно промет роба. Практично, не би смеле да дозволе нерегистрованом трговцу да нуди робу, односно морале би да активно учествују у борби против сиве економије. Тржишни инспектори који за тезгама затекну лица која нуде робу без доказа о пореклу дужни су да им је одузму и сачине пријаву надлежном суду. Запрећене казне појединцу износе од 50.000 до 150.000 динара, а регистрованим прометницима од 200.000 до 300.000 динара. Иначе, нису пијаце највећи проблем, како се то често може чути, али се на њима неправилности најлакше виде, због чега су људи склони да кажу да на њима има подоста сиве економије – казао је Мацура, који није могао прецизно да наведе податак колико на пијацама има нелегалне и недозвољене трговине.

Приликом редовних контрола тржишни инспектори су у скоро 50 случајева утврдили недостатак доказа о пореклу робе, што Мацура сматра највећим проблемом, док је истовремено за тезгама откривено тек два до три одсто оних који своју делатност нису уписали у привредни регистар.

Руководиоци пијачних управа из Ужица, Ивањице и Ваљева, тај „мали” проблем са нерегистрованим продавцима означили као највећи у својим градовима. Како је рекао Мирко Јанушевић из Ужица, тој „шаци јада” нико не може да стане на пут и они руше све њихове напоре да се у овим тешким временима одржи дух пристојне и традиционалне пијаце. Драган Бранковић, руководилац пијаце у Ваљеву навео је да се поред њених капија сваке недеље одвија права берза, и то навелико, млечних производа, од сира до кајмака, који одлазе за Београд па и на удаљенија тржишта. Нова млечна хала у коју је Пијачна управа уложила велики новац, због толерисања оваквог понашања, нагласио је Бранковић, скоро да нема корисника, односно закупаца тезги и прети јој затварање.

Када је реч о доказу о пореклу робе, а најављено је да ће се то стално и много ажурније контролисати, продавци текстила, рубља и других одевних предмета жале се да такав захтев не могу да испоштују, јер тамо где робу набављају – у Панчеву, Суботици и још неким местима – тек понеко може да им да такав доказ. Зорица Голубовић и Горана Филиповић, које такву робу продају на тезгама у Ваљеву, кажу да ће се најавом пооштрених контрола и сумњичењима да су они генератори сиве економије, а не кванташи, велепродаје и базари чији се власници не знају, само још више срозати њихове минималне марже. Страхују да ако, поред паушала за порез, закупа тезги, плаћања књиговође и издатка за одржавање фискалних каса, буду плаћали и казне због непоседовања документације о пореклу робе или валидну декларацију, онда могу да оду са свог радног места право пред зграду градске куће или Центар за социјални рад. Као својеврсни парадокс, у више наврата је на овом скупу подвучено да сива економија, у ствари, није онај део привредних активности које обављају нерегистровани трговци, већ онај који обавља регистровани трговац, али тако да своје законске обавезе према држави не испуњава или их прикрива. Такозвани „дивљаци” као да нису из ове приче.