Недеља, 19.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

ЕПС „произвео” 19,2 милијарди динара профита

ЕПС „произвео” 19,2 милијарди динара профита
Алек­сан­дар Об­ра­до­вић (Фото Танјуг)

Електропривреда Србије успела је да у 2013. години постигне најбоље финансијске резултате у последњих седам година и забележи профит од око 19,2 милијарди динара, рекао је Александар Обрадовић, в. д. директора ЕПС-а, додавши да је приход од продаје струје износио 200 милијарди динара. Лањски приходи били су за 12 одсто већи него у 2012, а расходи мањи за 15 одсто, односно за 9,4 милијарде динара у односу на 2012. годину, додао је.

Обрадовић је рекао да профит ЕПС-а није директно везан с ценом струје и да то што је ЕПС профитабилан не значи да је цена струје висока.

– Овакав резултат тешко да ће се поновити ако не дође до системских промена у ЕПС-у, рекао је он и додао да је у годишњем плану пословања за 2014. поново предвиђен губитак баш као и прошле.

Усвајањем новог статута ЕПС-а, који ступа данас на снагу, решиће се и овај и многи други проблеми ЕПС-а због којих ово јавно предузеће дневно губи 100.000 евра, односно 36 милиона евра на годишњем нивоу.

– Будући да је влада усвојила нови статут ЕПС-а одмах ће бити предложена нова оснивачка акта зависних привредних друштава ЕПС-а и прослеђена Надзорном одбору, после чега ЕПС више неће имати пет привредних друштава или 14 финансијских директора, секретарица..., што је до сада био случај, објаснио је Обрадовић.

Он очекује да Надзорни одбор ове акте усвоји у року од 15 дана и да потом влада да зелено светло за почетак корпоративизације ЕПС-а, где ће одговорност коначно имати име и презиме, односно генералном директору ће одговарати његови сарадници што до сада није био случај.

ЕПС је спреман за прелазак из јавног предузећа у акционарско друштво до краја марта, истакао је Обрадовић који је на питање новинара да ли нова организациона структура ЕПС-а значи отпуштање радника, одговорио да је још раније указивао да је администрација у ЕПС-у прегломазна.

Горан Паповић, председник Националне организације потрошача, рекао је да је велики број рекламација на децембарске рачуне последица кумулативних грешака, дакле и људског фактора и компјутерских грешака. Он се осврнуо и на проблем баждарења бројила у Србији, где чак 1,8 милиона бројила није проверавано дуже од 12 година како закон прописује, а што значи да би требало да се нађу ван употребе.

Упитана што тачно значи за потрошаче када се каже да бројило у Србији није баждарено 12 година, да ли такво бројило показује већу или мању потрошњу струје, Луција Дујовић, директор Дирекције за драгоцене материјале, каже, да некада таква бројила показују више, а некада мању потрошњу и да је у зависности од тога или штета за потрошаче или за ЕПС. Међутим, с ЕПС-ом је договорено да се овај проблем што пре реши.

Последњи резултати прегледа бројила показали су да је од 6.675 бројила која су контролисана на захтев потрошача 945 или 14,6 одсто било неисправно.

Упитани ко ЕПС-у плаћа ту штету, Паповић је рекао да то тек треба да се утврди, док из ЕПС-а кажу да је та штета ЕПС-ова и остаје као таква. Укупан број приговора на јануарске рачуне за струју преполовљен је у односу на децембар. Укупно је електродистрибуцијама у Србији стигло на рекламацију 24.441 рачун или 0,75 одсто укупног броја приговора у односу на број рачуна, истакао је јуче на конференцији за новинаре Жељко Марковић, в. д. директора „ЕПС снабдевање”.

Више од 12.358 потрошача у Србији жалило се у јануару на вредност очитаног стања на рачуну у односу на стварно стање на мерном уређају, што је такође упола мање него у децембру, објаснио је Марковић.

Он је још додао и да је, иако је толики број приговара стигао у децембру, 48 одсто рекламација било оправдано, а да се иначе та бројка креће око 60 процената. Обрадовић је објаснио да ни с овим преполовљеним бројем примедби није задовољан и да се он мора свести на минимум.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.