Ускоро адаптација легата Чолаковић

Легат Милице Зорић и Родољуба Чолаковића на Дедињу биће ускоро реконструисан и адаптиран, најављују из Музеја савремене уметности у Београду, институцији којој овај легат припада. Бранислава Анђелковић, директорка МСУ каже да постоји комплетно идејно решење, да је ова институција конкурисала за програм реконструкције и да је град Београд одобрио средства.

– У септембру очекујемо додатна средства, а вредност инвестиције је око 16 милиона динара. Планирамо да се током реконструкције МСУ у овај легат пресели део администрације, а после реновирања у легату Чолаковића нашле би се и галерије. У једној би била заоставштина Чолаковића, а у другој изложба неких других легата о којима се старамо. Доња просторија била би резервисана за изложбе савремене уметности, за пројекције, одржавање семинара. Планирамо да стално представљамо публици неки од легата који су нам поверени на старање, а има их доста. Међу њима су и Табаковићев и Шејкин – каже Бранислава Анђелковић.

Тако ће, после низа неизвесних година, судбина Легата Чолаковић доживети бољу будућност. Јер, за историју ове виле у Улици Родољуба Чолаковића на Дедињу, може се рећи да је јединствена. Као предратна грађанска вила, грађена у духу модерне архитектуре тридесетих, здање је након Другог светског рата дато на коришћење важној личности комунистичког режима – Родољубу Чолаковићу, који је у њему створио значајну збирку уметничких дела, а као легат је касније припало Музеју савремене уметности. Током осамдесетих, Музеј је ову локацију користио за мање студијске и самосталне изложбе. У овом легату приређиване су изложбе све до 1990. године када је одржана ауторска изложба историчара уметности Дејана Сретеновића. Деведесетих година за време Милошевићеве власти, уз сагласност тадашњег руководства МСУ, ова вила дата је у закуп фирми "Монтенегро Харвест", а затим и у подзакуп А. Д. "Колосеуму", иза кога је стајао контроверзни бизнисмен Дарко Ашанин, који је у њој отворио ресторан полузатвореног типа. Ашанин је убијен у дворишту ове виле 1997. године, а његова удовица је неко време наставила мужевљев бизнис.

Закупци су временом почели да изводе бесправне радове у башти и неовлашћено користили спрат куће Милице Зорић и Родољуба Чолаковића, који им уопште није био издат. Бесправно је постaвљена надстрешница, летњи шанкови, пећ за пицу. На спрату је скинут паркет, стављене су завесе уместо ролетни, тепих је уништен опушцима, однет је лавабо... Приземље је у међувремену претворено у кафану, стилски намештај рестауриран на начин на који стручњаци из музеја свакако не би учинили. Музеј чак није имао ни кључеве од легата. У њему се налазила колекција од 80 дела: слика, скулптура, таписерија од којих је 19 уметнички рад Милице Зорић. Било је ту и оријенталних тепиха и стилског намештаја из 18. и 19 века.

Дуг судски спор нове управе МСУ са госпођом Ашанин и тимом њених адвоката почео је 2001. године. Музеј је 2004. године добио спор, тако да је ова локација поново постала доступна за уметничке пројекте.