Може ли Обама да казни Путина

Специјално за „Политику”

Москва – Савет Федерације затражио је од председника Русије да повуче амбасадора из Вашингтона због Обамине поруке Владимиру Путину да ће га војна интервенција на Криму „скупо коштати”. Тако се не разговара ни са слугама, а не са партнерима, објаснио је један руски депутат. И само неколико сати после тога, руски председник је затражио (и добио) од Савета Федерације одобрење да пошаље војску на Крим. Толико о ефикасности претње.

Нешто слично Русија је већ имала прилике да чује пре само нешто више од петгодина, за време познатих догађаја у Грузији. Све се завршило дипломатском изолацијом Русије која је трајала око годину дана. Долазак Обаме на чело Америке означио је почетак побољшања односа између две државе.  

Које инструменте за притисак на Русију има данас Обама?

У разговору с Путином он је обећао да ће се консултовати са партнерима у Савету безбедности, у НАТО-у, ОЕБС-у. Уз то – одложиће одлуку о учешћу на самиту Г-8 у Сочију.

Да кренемо редом  – у Савету безбедности амерички председник не може ништа да уради – Русија има право вета.

НАТО сасвим сигурно неће ући у рат са Русијом. Једино што може да уради јестеда звецка оружјем око руских граница или да стане на границе западне Украјине (дозволу би вероватно лако добио), али би тиме преузео на себе одговорност за распад Украјине.

ОЕБС?!

Да, Обама може да не дође на састанак Групе-8 у Сочију. Штавише, врло је могуће да тог састанка неће ни бити. Не би било изненађење ни да се затражи искључење Русије из групе најјачих економија у свету. Русији то не може бити пријатно, али у поређењу са оним што за њу значи Крим, то је просто ситница.

Могуће је и поништавање уговора о трговини између САД и Русије, али тај уговор има више симболичан него практични значај –обим робне размене између две државе је толико мали да се нико неће нарочито потрести због тога.

Могуће су и некакве ограничене економске санкције које би, највероватније, највише погодиле поједине руске олигархе који држе свој новац на Западу или са њим послују. Њима то неће ни најмање одговарати, али ако неко мисли да ће они утицати на Путина да измени своје ставове грдно се варају. То је деловало у Украјини, али у Русији владају сасвим друга правила – систем је такав да утицај може бити само обрнут. Уосталом, претња имовини руских олигарха у иностранству може само да обрадује Путина који упорно покушава да их натера да новац држе и улажу у својој земљи.

Најгоре је за Обаму што ће га Европа подржати само вербално. Њена економија и финансије су толико испреплетане са руским, да јој никако не одговара да их ремети. Истина је да Русија у великој мери живи од продаје нафте и гаса Европи, али је такође истина да Европа без те нафте и гаса не може да живи! Па чак и кад би се неким чудом ЕУ одрекла руског гаса – Путин има кеца у рукаву. То је Кина која је вечито жељна сировина и која може да прогута све што Русија произведе.

Које оружје остаје у рукама америчког председника? Да поквари имиџ Русије у свету – није шала, Русијаје уложила 50 милијарди у Олимпијаду да, како рече њен председник, покаже да је отворена, гостољубива, земља пријатна за боравак свих гостију без разлике. Али, Путин није наиван, нити гаји илузије – јасно је њему да ретке похвале узападним медијима нису много промениле хладноратовску представу о Русији у Европи. Сви много боље памте (непостојеће) убијене псе у Сочију него све оно лепо што су видели и доживели. Зато ће и ту штета бити – минимална.

Да се не заваравамо, Путин је веома много уложио у успостављање партнерских односа са Западом, и сигурно му не могу бити пријатне најављене санкције које му обећава Барак Обама. Али Крим је рана на срцу руске националне свести и Русија је спремна да за њега плати много већу цену него што прагматични амерички председник може и да замисли.