Помозимо Дарку да прохода

Дарко Радновић (28) из севернобанатског села Остојићева, пао је јуна прошле године са трећег спрата зграде Културно-образовног центра "Турзо Лајош" у центру Сенте, са висине од око 10 метара – и срећом остао жив, али уз тешке телесне повреде. Дарко је тада са групом од двадесетак младих представника цивилних омладинских организација боравио на семинару као представник цивилне организације "Свети Лонгинус" из Сенте, која се бави неговањем средњовековних традиција.

Са нагњеченом кичменом мождином, непокретним ногама и смрсканом петом леве ноге, Дарко Радновић је био збринут у болници сенћанског Здравственог центра "Др Гере Иштван", а потом је оперисан у Клиничком центру у Новом Саду. Затим је у инвалидским колицима упућен на рехабилитацију у специјалну болницу за неуролошка обољења и посттрауматска стања "Др Боривоје Гњатић" у Старом Сланкамену, а потом је лечење је наставио у Бањи "Кањижа". Али кад је после неколико месеци терапије нада овог момка да ће одбацити штаке почела да се буди, морао је (средином маја) да прекине успешно лечење у Кањижи – јер истекло је 50 дана колико му је одобрио надлежни завод за социјално осигурање.

Дарко није био запослен пре повреде која се рачуна као први степен инвалидности, па нема ни новац да о свом трошку настави бањско лечење, а са 13.900 динара колико добија за туђу негу и помоћ – не може на то ни да помисли. Живи са мајком, која је такође незапослена, а, осим тога, здравствено није ни способна за привређивање. Обоје живе од примања за туђу негу и помоћ.

– С обзиром на врсту повреде, рехабилитациони третман је дуготрајан (траје до две године) и подразумева континуирану кинези-терапију, електро-стимулацију, хидр-терапију. Код Дарка је дошло до знатног неуролошког и функционалног опоравка који се и даље очекује, па је стога неопходно специјално лечење – рекла је специјалиста физикалне медицине и рехабилитације др Снежана Савчић-Грља, Дарков одељенски лекар из специјалне болнице у Старом Сланкамену.