Висока цена украјинске кризе

Руско министарство финансија обуставило је јуче куповину девиза на домаћем валутном тржишту, што је још један покушај званичне Москве да смањи све вишу цену украјинске кризе. Дан раније је централна банка Русије повисила референтну каматну стопу са 5,5 на седам одсто како би спречила даљи пад вредности руске валуте, али и ограничила већ по Русију алармантни одлив капитала услед тензија између Кијева и Москве.

Ови изнуђени потези Москве засад су имали позитивног одјека на финансијским тржиштима, тако да се јуче рубља мало опоравила после прекјучерашњег потонућа када је забележила историјски минималну вредност у односу на долар и евро. И индекси Московске берзе од јуче бележе раст вредности, после пада у понедељак од 10 одсто, што је била реакција на гласине о војној интервенцији Русије у Украјини.

Упркос томе, према оценама аналитичара, економске последице евентуалне руске интервенције у Украјини могле би направити велики проблем руској економији и председнику Владимиру Путину, између осталог, и због тога што је изложеност руских банака Украјини огромна, што значи да су Руси у Украјину унели огроман новац за који нису сигурни да ће им бити враћен у случају рата.

Саветник Кремља Сергеј Глазијев изјавио је чак да уколико САД наметну санкције Русији због Украјине, Москва би могла бити приморана да одбаци долар као резервну валуту и да одбије отплату кредита америчким банкама. Међутим, Кремљ је јуче демантовао ту изјава Глазијева, очигледно не желећи да додатно поремети већ уздрмана финансијска тржишта.

И поред наведених финансијских колебања, Русија је спремна да Криму пружи финансијску подршку од милијарду долара, рекао је први потпредседник владе Крима Рустем Темиргалијев. Али, у Москви су, такође, одлучили да повећају цену гаса који испоручују Украјини.

Поред тога, преноси Интерфакс, руске компаније разматрају могућност да код суседа уложе око пет милијарди долара у различите инвестиционе пројекте.

„Добили смо прилично убедљиве сигнале о спремности руске стране да самостално финансира изградњу Керченског моста, као и да изгради модеран аутопут који ће спојити Керч, Симферопољ и Севастопољ”, прецизирао је Темиргалијев.

Керченски мореуз спаја Црно и Азовско море и преко њега се из Русије прелази на полуострво Крим.

Итар-Тас је јавио да је руски премијер Дмитриј Медведев потписао указ према коме ће пројекат изградње моста преко Керченског мореуза радити акционарско друштво које чини група државних компанија Автодор.

Међу експертима нема сагласности о томе да ли ће Русија бити највећи губитник у случају увођења економских санкција од стране међународне заједнице. Чињеница је да Русија поседује велике девизне резерве које би јој омогућиле релативно нормално функционисање на плану социјалне и економске политике.

Међутим, питање је колико ће Русија остати интересантна за стране инвестиције, пошто рашчишћавање рачуна са Украјином, на било који начин, може да потраје.

Како коментаришу у Берлину, тамо су најзаинтересованији за мирно и брзо решавање украјинско кризе, јер је Немачка један од главних трговинских партнера Русије. Радило се о увозу гаса или о продаји возила „мерцедес” руским олигарсима, трговина са Русијом од кључног је значаја за челну државу Европске уније.

Осим тога, управо је Немачка тренутно највећи европски потрошач руског гаса. Све то канцеларку Ангелу Меркел, која је недавно испословала пуштање на слободу олигарха Михаила Ходорковског, доводи у ситуацију да на себе преузме главну улогу у новим преговорима са руским председником.

Међутим, нису само Немци заинтересовани, будући да су главни купци руске робе Кинези (51,8 милијарди долара), Холандија (76,8), Немачка (38,3), САД (35,6), Италија, Француска, Јапан и Турска. Ипак сарадња са Немачком остаје кључна за обе земље. Русија, наиме, у Немачку, углавном испоручује гас, нафту и остале сировине. Истовремено у Русију из Немачке иду механички склопови, возила, делови и хемикалије.

Оно што је проблем јесте чињеница да гас који из Русије иде ка западу Европе пролази кроз територију Украјине и сваки застој на том путу драматично се осећа у земљама ЕУ. Пре неку годину руска страна је заврнула вентиле гасовода ка Украјини, што је проузроковало смрзавање западног дела Старог континента. Ипак, стручњаци сумњају да би слична слика могла да се понови и услед садашње кризе.