Двери: Од парацрквене формације до границе цензуса

На први поглед ништа заједничко немају Јасмина Вујић, професор на Факултету за нуклеарну технику у Берклију, у историји САД прва жена – декан овог факултета, и Весна Калабић, унука Николе Калабића и председница Равногорског покрета, пензионисани коректор у ваљевској штампарији са пензијом од 8.000 динара. И немају, осим што су се, раме уз раме, нашле на изборној листи Покрета Двери, па би урадиле „све што и Путин у Русији”, а уз то би „привеле народу” тајкуне да врате имовину. Забранили би и геј параде у наредних 100 година. Ово је део програма који би, каже Бошко Обрадовић, носилац листе Двери, спровели када би дошли на власт.

Обрадовић је обећао да ће после избора ући у Скупштину Србије, где ће се и ове жене залагати за „породичну политику” која ће народу дати министарство за очување породице, борбу против беле куге, законе о заштити презадужених породица и самохраних родитеља.

Да ће се за живот Србије, српску жену, савез са Русијом, радника и пољопривредника, економски патриотизам и све наше породице и изборити, Обрадовић је сигуран јер се не брине да ли ће прећи цензус.„Никаква изборна крађа нас неће спречити да уђемо у парламент”, рекао је носилац листе Двери и подсетио да су на протеклим изборима 2012. године, упркос, како каже, крађи гласова имали 4,4 одсто.

Весна Калабић, унука команданта Горске гарде Драже Михаиловића, такође уверава да ће Двери прећи цензус и да ће уз њих напокон моћи свима да каже истину о свом деди, чија судбина, како наводи, окована лажима као тмурни облак прати њену породицу, па чак и унуке.

„Време је да равногорска, монархистичка и антикомунистичка Србија коначно добије аутентичног представника. Време је да са Дверима изађемо из дугогодишњег мрака и променимо овај хаос”, каже Калабићева, због чега јој је спој са Дверима логичан и очекиван.

А да ли ће патриотизмом и залагањем за прекид односа са ЕУ и окретањем Русији заиста успети да придобију гласаче и остваре оно што им је измакло 2012?

Владан Глишић каже да имају сигурно бирачко тело јер су привукли доскорашње политичке апстиненте али и разочаране напредњаке, демократе и бивше бираче осталих странака којима је доста лажних обећања.

Али да су Двери заиста осигурале цензус није сигуран Бранко Радун, политички аналитичар, који Глишићеву процену сматра субјективним осећајем. Радун верује да би вероватно боље прошли да су, рецимо, привукли неког спортисту или познате личности.

„Мислим да имена на њиховој листи попут Весне Калабић, Јасмине Вујић или Славка Стевановића, председника Скупштине Косова и Метохије, неће много утицати на популарност покрета. И то позиционирање као русофилно-патриотског покрета виси у ваздуху”, каже Радун.

Двери су, међутим, изградиле репутацију управо у одређеним патриотским и православним круговима организовањем трибина и предавања. Чињеница је и да сада привлаче младу, патриотски настројену публику, а Владан Глишић тврди да су велику подршку добили јер су се Весна Калабић и поменуте личности нашли на самом врху њихове изборне листе.

Двери су примећене и због тога што су једини у кампању кренули из Рашке области којој су, објашњава Глишић, леђа давно окренута.

Убеђени у своју снагу, сигурни су да ће бити политичко изненађење 16. марта, док Радун верује да што пре морају да нађу бољи начин да то и остваре.

„Чедомир Јовановић се, ето, за цензус бори тако што напада Ивицу Дачића. Можда је тактичка грешка што се нису удружили са радикалима и ДСС-ом. Занимљиво је шта ће се десити са њима и осталим странкама које се врте око цензуса. Како ће на политичку конфигурацију утицати ако не прође ниједна – УРС, ЛДП, Двери или Тадићева нова странка? Или ако сви прођу? Мада, Двери би, ако пређу више од четири одсто, могле да угрозе позицију ДСС-а”, каже Радун.

Покрет 16. марта излази под паролом „Двери, снага народа”, а Радун верује да се ова снага распршила, мало код радикала, а више у ДСС.

„Некада су сматрани неком врстом клерикалне организације и од тада јесу напредовали, али нисам сигуран да баш држе монопол над патриотизмом и православљем. Стога се са радикалима преклапају у делу бирачког тела. Радикали са присталицама придобијеним у последња два месеца и ДСС са добром кампањом ослабили су Двери”, сматра Радун.

-------------------------------------------------   

 Немају снагу из 2012. године

Владимир Пејић, директор агенције „Фактор плус”, каже да Двери имају своје гласаче, али да немају снагу какву су имали 2012. године.

„Десна страна политичке сцене је хетерогена. Двери немају довољну медијску пажњу. Сигурно је да их слаби публицитет СРС-а. Када би се десница удружила, вероватно би имали око 15 одсто”, каже Пејић.