Убедљива победа Ердогана

Специјално за "Политику"
Истанбул, 23. јула – Турска се јутрос пробудила тамо где је била пре избијања политичке кризе која је довела до ванредних парламентарних избора. Десило се оно што се предвиђало: владу ће поново формирати Партија правде и развоја премијера Тајипа Ердогана, иако је противници упорно оптужују да има прикривени исламистички програм.
Према још незваничним подацима, који могу претрпети мање измене, Партија правде и развоја добила је 46 одсто гласова (12 одсто више него 2002.), секуларистичка Републиканска народна партија левог центра скоро 21, а радикална Партија националистичког покрета – 14 процената. Место у парламенту изборило је и 27 независних посланика, углавном Курда, што је око поноћи у југоисточној Анадолији громогласно поздрављено. Представници тог народа су се поново вратили у Меџлис, из кога су почетком деведесетих година, као криминалци, избачени и оптужени за сарадњу са забрањеном Радничком партијом Курдистана, односно сепаратистима и терористима.

"Ми ћемо наставити са реформама и економским развојем као што смо то радили и досад. Одлучно ћемо радити на остварењу нашег циља, прикључењу Европској унији", било је прво реаговање досадашњег премијера Ердогана када је касно синоћ било јасно да ће поново сам формирати владу. Да би умирио политичке противнике, који га оптужују за исламизам, нагласио је да не намерава да прави заокрете, да ће само "секуларну Турску претворити у друштво демократије".

Судар старе и нове елите

На изборе је изашло 79 одсто грађана који имају право гласа. Врућине су учиниле своје. То је мали одзив, пошто су Турци, према закону, обавезни да гласају.

Недељни избори су били одмеравање снага између нове и старе елите. Харизматични Ердоган (53), контроверзна али изузетно популарна личност, најбоље се снашао, поготово међу сеоским становништвом. Многе околности су му ишле  на руку: у првом мандату довео је Турску до кандидатуре за улазак у ЕУ, извршио је многе реформе, посебно видљиве у привреди коју је, без претеривања – препородио. За четири и по године смањио је инфлацију са 30 на девет одсто, привукао је 20 милијарди страних инвестиција, удвостручио приходе од туризма. То већ осећају многи грађани.

Опозициона Републиканска народна партија, коју подржавају секуларне структуре, није понудила ништа ново. У њој никако да схвате да се више не може живети само од старе славе. Мустафа Кемал Ататурк је у своје време, пре 80 година, био највећи реформатор у исламским земљама. Али у међувремену су се промениле и Турска и свет. Стара елита никако да се с тим помири. То најбоље потврђује спор о фамозним фереџама, које сада не могу да се носе у универзитетима и државним службама. У забитима Анадолије то доживљавају – не као политичко питање како, тврде секуларисти – него само као религиозно обележје,  враћање свом верском исходишту.

Политички судари тек предстоје

Многи грађани те забране не прихватају, реагују супротно. Ма колико то можда некоме изгледало чудно, једно истраживање је потврдило да више од 50 одсто жена желе да носе мараме. Ердоган је вешто одиграо на ту карту: он је обећао да ће укинути забрану, али није рекао да ће фереџе бити обавезне за све. То ће бити ствар избора жена, у заосталим срединама, можда, и њихових мужева.

Победници немају много времена за славље: нови Меџлис ће, чим се конституише, морати да отвори сложену процедуру за избор председника. Посланици ће се поново наћи тамо где су били у априлу, када нису успели да се договоре ко ће бити нови шеф државе. Армијски врх је запретио да неће седети скрштених руку уколико то буде Ердоганов истомишљеник и пријатељ, шеф дипломатије Абдулах Гул, који има фундаменталистичку биографију. Он је крајем априла рекао да се само привремено повукао.

"Гула за председника", прошле ноћи су се могли видели слогани на слављеничким скуповима присталица владајуће странке.