Уручена награда „Меша Селимовић”

У Народном позоришту у Београду, Ратко Дмитровић, генерални директор и главни и одговорни уредник компаније „Вечерње новости”, уручио је награду „Меша Селимовић” Ивану Негришорцу за песничку књигу „Камена чтенија” (издавач: „Орфеус”, Нови Сад) и Слободану Владушићу за роман „Ми, избрисани” („Лагуна”, Београд), казавши да се у земљи у којој је више награда, него књижевника, ова награда издваја од свих других.

О награђеним књигама говорили су Александар Јовановић и Петар Пијановић. Свечаности су присуствовали и неки од претходних добитника награде „Меша Селимовић”: Рајко Петров Ного, Петар Сарић, Драган Јовановић-Данилов, Горан Петровић, Владимир Кецмановић…

Нова Негришорчева књига, рекао је Александар Јовановић, са новим просторима и тематиком, снажно се наслонила на претходне две, са којима чини својеврсну трилогију: на „Светилник”, у којем се ходочасти до Хиландара, најдоњег темеља српске духовности и културе, и на „Потајник”, у којем онај који пева силази у своје детињство, а заправо у наш 19. век који је ударио темеље српској држави и култури, да би потом био потискиван и заборављан. „Камена чтенија”, наглашава Јовановић, нису више само књига српске поезије, него су и књига српске културе: књига културног и духовног патриотизма.

У прошлогодишњој прозној продукцији, рекао је Петар Пијановић, Владушићев роман „Ми, избрисани” издваја се самосвојношћу, односно начином на који аутор гради слику модерног света и како види његову могућу судбину. Та слика и судбина углавном су у знаку негативне утопије коју увелико већ живи, хакслијевски речено, нови врли свет.

Меша Селимовић, приметио је Иван Негришорац, у свом слову, није порицао ни српско име, ни српски језик, ни српску књижевну традицију, ни српску културу. Меша је све то обогатио својим специфичним муслиманством, тачније својим атеистичко-егзистенцијалистичким разумевањем ислама и свих дубина наших верских ломова, те наше потребе да на овом трусном подручју останемо свој на своме, ничији послушници и слуге, а верни следбеници идеје слободарства и идеје помирења на једном вишем, метафизичком плану.

„Ми избрисани”, каже аутор, јероман који је настао на нашој традицији, у овом времену, за будуће време. То будуће време симболизовано је непрегледним сајбер простором, светом интернета и сателитских комуникација у коме се мешају људски гласови, речи, приче, видео-снимци, песме, филмови, серије... То није никакав лажан, виртуелни простор, већ простор одакле се људима управља као фигурама у видео-игри. Истовремено, међутим, тај сајбер простор може постати и земља слободе, или онај камен или папир на коме исписујемо наше повести, када желимо да постану исповести свих људи који говоре наш језик, и свих оних који ће, на својим језицима, једном, можда, прочитати овај роман.

З. Р.