Uručena nagrada „Meša Selimović”

U Narodnom pozorištu u Beogradu, Ratko Dmitrović, generalni direktor i glavni i odgovorni urednik kompanije „Večernje novosti”, uručio je nagradu „Meša Selimović” Ivanu Negrišorcu za pesničku knjigu „Kamena čtenija” (izdavač: „Orfeus”, Novi Sad) i Slobodanu Vladušiću za roman „Mi, izbrisani” („Laguna”, Beograd), kazavši da se u zemlji u kojoj je više nagrada, nego književnika, ova nagrada izdvaja od svih drugih.

O nagrađenim knjigama govorili su Aleksandar Jovanović i Petar Pijanović. Svečanosti su prisustvovali i neki od prethodnih dobitnika nagrade „Meša Selimović”: Rajko Petrov Nogo, Petar Sarić, Dragan Jovanović-Danilov, Goran Petrović, Vladimir Kecmanović…

Nova Negrišorčeva knjiga, rekao je Aleksandar Jovanović, sa novim prostorima i tematikom, snažno se naslonila na prethodne dve, sa kojima čini svojevrsnu trilogiju: na „Svetilnik”, u kojem se hodočasti do Hilandara, najdonjeg temelja srpske duhovnosti i kulture, i na „Potajnik”, u kojem onaj koji peva silazi u svoje detinjstvo, a zapravo u naš 19. vek koji je udario temelje srpskoj državi i kulturi, da bi potom bio potiskivan i zaboravljan. „Kamena čtenija”, naglašava Jovanović, nisu više samo knjiga srpske poezije, nego su i knjiga srpske kulture: knjiga kulturnog i duhovnog patriotizma.

U prošlogodišnjoj proznoj produkciji, rekao je Petar Pijanović, Vladušićev roman „Mi, izbrisani” izdvaja se samosvojnošću, odnosno načinom na koji autor gradi sliku modernog sveta i kako vidi njegovu moguću sudbinu. Ta slika i sudbina uglavnom su u znaku negativne utopije koju uveliko već živi, hakslijevski rečeno, novi vrli svet.

Meša Selimović, primetio je Ivan Negrišorac, u svom slovu, nije poricao ni srpsko ime, ni srpski jezik, ni srpsku književnu tradiciju, ni srpsku kulturu. Meša je sve to obogatio svojim specifičnim muslimanstvom, tačnije svojim ateističko-egzistencijalističkim razumevanjem islama i svih dubina naših verskih lomova, te naše potrebe da na ovom trusnom području ostanemo svoj na svome, ničiji poslušnici i sluge, a verni sledbenici ideje slobodarstva i ideje pomirenja na jednom višem, metafizičkom planu.

„Mi izbrisani”, kaže autor, jeroman koji je nastao na našoj tradiciji, u ovom vremenu, za buduće vreme. To buduće vreme simbolizovano je nepreglednim sajber prostorom, svetom interneta i satelitskih komunikacija u kome se mešaju ljudski glasovi, reči, priče, video-snimci, pesme, filmovi, serije... To nije nikakav lažan, virtuelni prostor, već prostor odakle se ljudima upravlja kao figurama u video-igri. Istovremeno, međutim, taj sajber prostor može postati i zemlja slobode, ili onaj kamen ili papir na kome ispisujemo naše povesti, kada želimo da postanu ispovesti svih ljudi koji govore naš jezik, i svih onih koji će, na svojim jezicima, jednom, možda, pročitati ovaj roman.

Z. R.