Ребаланс буџета одмах после избора

Министар финансија Лазар Крстић најавио је на „Бизнис форму” на Копаонику да ће после парламентарних избора уследити ребаланс буџета за ову годину. Овом изјавом први човек српских јавних финансија демантовао је сам себе. Јер је 9. децембра прошле године, када је бранио предлог буџета пред посланицима, одбацивао такву могућност. „Реално приказани приходи и расходи омогућиће да се избегне ребаланс буџета за 2014. годину”. Само три месеца касније прави се нови прорачун јавних финансија. Зашто, када су и највећи песимисти ребаланс предвиђали за другу половину године.

Крстићева изјава уследила је практично као одговор на констатацију Павла Петровића, председника Фискалног савета, да ће дефицит буџета Србије у 2014. достићи седам, па чак и осам одсто бруто домаћег производа (БДП), што ће бити највећа стопа у региону. Држава то неће дозволити, Крстићева је порука, јер ће „фискална консолидација бити урађена на најбољи начин који ће стимулисати привреду, са најмање социјалних трошкова”.

Међутим, ни Крстић, а ни други званичници на копаоничком „Бизнис форуму” као да нису били вољни да кажу које то мере „носи” фискална консолидација, а поготово који су то социјални трошкови.

Економиста Љубомир Маџар каже да најава прекомпоновања државне касе није изненађење и да Крстићу нико није ни веровао да ребаланса неће бити. По њему, разлог за ребаланс је подбачај прихода.

– Уверен сам да нису трошили више него што су планирали. Не верујем да држава може да повећа фискалне приходе. ПДВ је већ повећан, а и да узме од најимућнијих, то није довољно. Минус у каси је нечувено висок. У посети је ММФ, а њихов стални захтев је смањење расхода. Тај захтев нема алтернативу, а проблем је што је политички рискантан и друштвено болан. Уштеде су могуће само на широком обухвату што значи да ће се у још лошијем положају наћи све више људи. Поготово они који паре добијају из буџета, а то су пензионери и запослени у јавном сектору. Смањење плата и пензија је сасвим извесно, као и отпуштање у јавном сектору. Нова влада ће имати хоризонт од четири године да то уради што ће за њих бити политички скупо. Перје ће летети на све стране – каже Маџар.

Овај стручњак подсећа да се стално појављују нови подаци о броју запослених у јавном сектору и да је последња бројка коју је изрекао и сам министар финансија 780.000.

Професор Економског факултета Милојко Арсић нема дилему да ће ребаланс предвидети нове мере штедње, али каже да нам оне неће бити познате све до после избора. Управо због штедње ребаланс ће пројектовати нижи буџетски дефицит.

– Приходи су мањи од планираних. Министарство финансија је план прихода урадило с претпоставком привредног раста од један одсто, али стагнација је много вероватнија. Привредна активност се успорава. Јавни приходи падају због неликвидности и несолвентности привреде, а проблеми у привреди се уопште не решавају у последњих пет, шест година. Додатно, сада посустаје и онај здрав део привреде који производи што се види по томе што велика приватна предузећа не измирују више редовно пореске обавезе. Једно време смо имали велики интервенционизам у привреди, а сада смо отишли у другу крајност – потпуну пасивност према тим проблемима. Субвенционисани кредити су укинути, а с друге стране реформе нису спроведене, што је лоша комбинација. Привреду треба помоћи у кризи, а шест, седам милијарди динара за субвенције у односу на укупан дефицит није никакав трошак – указује Арсић.

По њему, висок буџетски дефицит захтева „жешће” мере штедње. Антикризне мере које се уклапају у смањење дефицита је штедња на текућим расходима – платама и пензијама. Другог пута, каже, нема. И друге земље су у кризи смањивале минус у државној каси. Политика штедње даје резултате у периоду од две, три године тако што успорава раст јавног дуга у односу на БДП, а затим се раст и зауставља. Речју потребна је добра комбинација за смањење дефицита и подстицање привреде.

На питање за које намене ће бити утрошена милијарда долара повољног арапског кредита и да ли ћемо тим парама вратити пређашње скупе зајмове како је раније било најављивано Арсић каже да такав потез не би био добар.

– Нема никаквог смисла сада отплатити скуп зајам, па се кроз два месеца поново задужити по камати од шест, седам одсто. Нема спора да је тај зајам повољан, али би боље било да је одобрен у еврима због ризика које долар носи. Тих 290 милиона долара које доноси ниска камата на овај зајам о којој говори министар финансија заправо је разлика између тих два одсто камате и седам одсто колико би платили да смо зајам морали да узмемо на комерцијалном тржишту – објашњава Арсић.

Јована Рабреновић

----------------------------------------------

Са ММФ о финансијској консолидацији

Копаоник – Министар финансија Србије Лазар Крстић изјавио је да се с Међународним монетарним фондом разговара о неопходној финансијској консолидацији и начину на који ће се она спровести. „Аранжман са ММФ-ом је за Србију битан не зато што је нама неопходан новац већ због политичког имиџа Србије, који мора да се промени како би се привукли страни и домаћи инвеститори, али и страни кредитори”, рекао је Крстић.

Он је изразио задовољство што је влада баш у време предизборне кампање позвала ММФ на разговоре и да је истовремено та финансијска институција показала озбиљне знаке респекта и вере у Србију тиме што су њени представници дошли на преговоре.

Министар финансија је рекао да се разговори са ММФ-ом сада налазе у другој фази, која подразумева сагледавање неопходног степена фискалне консолидације, а тек после ње се разговара о политичким одлукама.

Мисија ММФ-а борави у Србији од 26. фебруара поводом сагледавања стања у јавним финансијама и утврђивања услова за уговарање новог аранжмана из предострожности.

Бета

----------------------------------------------

Стезати каиш и улагати

Копаоник – Спровођење фискалне консолидације у Србији је неопходно како би се рационализовали јавни расходи у делу који се тичу потрошње, будући да има доста непотребних издатака, оценио је председник Савета гувернера Народне банке Србије Небојша Савић.

„Ако говоримо о текућој политици и реформама, ми са једне стране имамо монетарну политику која је успела да стабилизује инфлацију на ниском нивоу, али имамо висок фискални дефицит који је растао од 2008. године и сада износи седам одсто БДП”, рекао је Савић Танјугу.

Он је навео да је неопходно да се у фискалном делу предузму мере, односно да дође до фискалне консолидације.

То, како је казао, значи смањивање јавних расхода у делу који се зове потрошња и повећање јавних расхода у оном делу који се односи на капиталне инвестиције. „У том смислу лажна је дилема да ли треба штедети или улагати, стезати каиш или не стезати, треба нам једно и друго на правим местима”, рекао је Савић.

Ако се то не учини, односно не спроведе фискална консолидација, казао је, Србија је изложена ризику да дође у ситуацију да не може да измирује своје обавезе.