Обама и Меркелова нуде Путину излаз

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – После говора Владимира Путина, у Вашингтону је све мање наде да би на Криму могло да дође до брзог расплета, па су главни напори усмерени ка томе да се ситуација не погорша. У томе се виде два подједнако лоша сценарија: анексија полуострва које је већ седиште руске Црноморске флоте (референдумом или на сличан начин) или јачи притисак на целу Украјину.

Па ипак, тешки и како се сада чини безизгледни дипломатски напори се настављају, на више колосека. Један је Организација за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС), чија је чланица и Русија, други је на нивоу министара иностраних послова (сусрет Керија и Лаврова у Паризу), а трећи (а по значају најважнији) јесу Обамини контакти са савезницима не би ли се створио колико-толико јединствени фронт против Москве.

У том погледу велике наде се полажу у моћ немачке канцеларке Ангеле Меркел, са којом је Барак Обама разговарао у суботу и у уторак по подне. У најновијим телефонским консултацијама постигнута је сагласност о ономе што је овде описано као „одступна рампа” за Путина: начин да се кримска криза расплете на начин да руски интереси остану заштићени.

Елементи тог плана су овде најављивани од само почетка, али су сада разрађенији утолико што је прецизирано да би међународни посматрачи били из ОЕБС-а, са мандатом да утврде чињенице у безбедности кримског становништва које говори руски и предложе мере за њихову заштиту, чиме би се створили услови да се руска војска повуче у касарне, оне у руским базама на Криму, или се врати тамо одакле је дошла. Тиме би се припремио и терен за директан дијалог Москве са новим властима у Кијеву, које она засад не признаје.

Путин на ово досад није реаговао, а питање је и да ли ће, после његове изјаве да би руска војна интервенција (оно што се већ догодило он није окарактерисао тако), ако до ње дође, била легитимна.

Иако неки овдашњи колумнисти, у чему је најубедљивији био Еуген Робинсон из „Вашингтон поста”, износе да САД немају неко велико морално право да Русији држе лекције против војне интервенције, јер су саме то чиниле кад год им се прохтело, у сопственом суседству и ван њега, ситуација на Криму се углавном сагледава у специфичном светлу, јер се сматра да није реч само о руском очувању стратешки јој важног полуострва, него о целој Украјини, односно о праву једне нације на избор својих савезништава.

Иако се овде као реалност прихвата да европске нације, због сада још превелике зависности од руских енергената, али и економским интересима који су знато већи од америчких, нису вољне за директну конфронтацију са Русијом, као пријатно изненађење је констатована принципијелност Кине, чији се представник у Савету безбедности изјаснио у прилог очувања украјинског суверенитета и територијалне целовитости. Приврженост Пекинга међународном праву се, између осталог, објашњава и кинеским интересима, јер и она има неке регионе који би се радо осамосталили.

Обамин Савет за националну безбедност је иначе у нон-стоп заседању, а једна од тема којом се бави јесте и разрада санкција према Русији, чији би садржај, ако не дође до неког пожељног преокрета, требало да буде објављен до краја недеље.