Претња санкцијама Русији

Специјално за „Политику”

Париз – Дипломатско одмеравање снага између Запада и Русије око Украјине наставило се у Паризу, где су се први пут од избијања кризе састали шефови америчке и руске дипломатије, Џон Кери и Сергеј Лавров. Председник Франсоа Оланд је искористио раније заказани састанак поводом ситуације у Либану да окупи главне актере кризе, међу којима и представнике Европске уније и Украјине, који су позвани у последњем тренутку.

Салони Ке д’Орсеја били су центар дипломатских преговора о политичкој кризи у Украјини, у којима су представници западних земаља трагали за заједничком стратегијом, након што су порасле тензије између Вашингтона и Москве. Поруке које су упућене након састанка у Паризу наводе на закључак да се наставља политика штапа и шаргарепе, која комбинује претње и позив на дијалог.

Тон је дао председник Оланд, који је уочи дипломатског маратона изјавио да је „улога Француске, заједно са Европом, да изврши све могуће притиске, укључујући и могућност санкција, како би наметнула дијалог и политичко решење кризе”.

Користећи формулу америчког председника, западне дипломате траже од Москве „деескалацију”, то јест смањење војних активности које би могле да повећају тензије у Украјини, за шта оптужују Русију. Обама је тражио од Путина да повуче војску на Криму у касарне и предложио слање међународних посматрача, који би гарантовали права Украјинаца руског порекла.

Јучерашње изјаве европских званичника ишле су у том правцу. Шеф британске дипломатије Вилијем Хејг, након састанка са представницима САД, ЕУ и Украјине, на свом твитер налогу је написао да је постигнуто „чврсто јединство” и да би „Русија могла да трпи последице уколико не деескалира”, док је његов француски колега Лоран Фабијус поручио да би ЕУ могла да изгласа санкције Русији већ у четвртак уколико Москва не приступи „деескалацији”.

Док је немачка влада у изјавама мање наклоњена санкцијама Русији, пошто са њом има јаке економске везе, бивши немачки канцелар Герхард Шредер је у Паризу чак говорио о мржњи коју Запад гаји према Путину.

„Мржња никада није била критеријум у политици. Политика мора да буде рационална, разумна. Већину проблема у свету, у Сирији, Ирану или Украјини, можемо да решимо само са Русијом, а не против ње”, изјавио је француским медијима Шредер, сада саветник руске енергетске компаније „Гаспром”.

Ова изјава је подстакла новинара „Монда” да га назове „Путиновим пријатељем” који је дошао да „говори злобно о Западу”. Новинару се није свидело ни то што је Шредер рекао да је велика грешка на почетку кризе у Украјини била да се сазове састанак НАТО-а, организације која „не само да не буди поверење, већ изазива стрепње”.

Упркос међусобних претњи санкцијама, француски коментатори оцењују да се решење за излазак из кризе наслућује захваљујући посредовању Немачке, која је предложила оснивање контакт-групе. Живе дипломатске активности указују на решеност свих страна да се потражи политичко решење.

Утицајни аналитичар Бернар Гета сматра да се криза није продубила пошто руске трупе нису изашле ван оквира Крима, што је знак, сматра он, да су Руси спремни на компромис.

„Запад наставља да диже тон, али још ради на томе да се пронађе оквир за разговоре са Москвом. Куда иде ова криза? То нико не зна”, закључио је Гета у свом коментару на радију Франс ентер.