Будућност, визија и тачка...

Напредњаци са билборда поручују „Свом снагом у реформе” и „Будућност у коју верујем”, ДСС истиче своју доследност слоганом „Знам коме верујем”, ДС подсећа да је „Демократија на старој адреси”, бивши председник Србије и ДС-а Борис Тадић има „Визију за Србију”, УРС каже да треба „Да радимо и да живимо”, а ЛДП указује „Време је”. Понекад то и нагласи – „Време је. И тачка.” И коалиција СПС–ПУПС–ЈС има тачку. И делује помало мистериозно наводећи само презиме свог лидера – „Дачић”.

Улице су, дакле, „украшене” билбордима и постерима са којих озбиљно гледају не у очи бирача, већ углавном у будућност, изборни слогани су присутни већ неко време, а челници свих релевантних изборних листа имали су већ толико наступа да су заинтересовани могли да чују шта им се нуди на овогодишњој изборној трпези. И шта је то ново у овој кампањи? Саговорници „Политике” кажу – баш ништа. Бар је такав њихов утисак.

Професор Владимир Гоати примећује само да је нешто краћа од претходних, за социолога Јову Бакића је најдосаднија од свих до сада, а филозоф Владимир Милутиновић каже да се тешко може замислити празнија кампања од ове. Гоати указује и да би, пошто је кратка, ова кампања морала бити и нешто интензивнија – а није.

„И сада те околности Српска напредна странка интензивно користи, док, с друге стране, Демократска странка прилично неинтензивно користи средства кампање (наступи, митинзи, број ТВ емисија...). А сви остали су у границама очекиваног”, сматра Гоати, додајући да је СНС, знајући како ће се завршити та тзв. дилема хоће ли бити ванредних избора, ушао у кампању много спремнији од других.

Милутиновић оцењује да за ових месец дана нико није успео да каже нешто ново. Он мислим да су све странке оптерећене неком унутрашњом противречношћу која се раније није толико примећивала и указује да би напредњаци наводно свом снагом у реформе, а имају свог бившег министра привреде који каже да су они главни кочничари реформи. У случају демократа, опет, не само што су раздвојени на два дела одласком Тадића, него су направили коалицију са критичарима са прошлих избора (Новом странком, Весном Пешић, Весном Ракић-Водинелић...). На неки начин, додаје Милутиновић, та противречност може да се „испегла”, али не баш лако. Заправо, демократе се још нису довољно суочили с тим шта је био проблем са њима на прошлим изборима. ЛДП излази практично са обећањем уласка у владу, а до сада су били странка која је имала највећу дистанцу према странкама типа напредњака.

„Остале странке можда нису оптерећене противречношћу, али јесу неким другим стварима. А да је неко произвео неку нову идеју – није. Неки кокетирају са привлачношћу речи реформа, други са привлачношћу речи левица или радници... Али све је то један благи маркетинг, бар ја нисам чуо неку артикулисанију нову идеју, тако да ми се чини да је кампања прошла, малтене, неприметно, вероватно чак за већину људи”, оцењује Милутиновић.

Објашњавајући зашто му ова кампања делује досадно, Јово Бакић наводи да и оно варница што има – углавном се „измишља”. Као када Борко Стефановић (ДС) каже да је могуће да дође до немира, па му одговоре да он, у ствари, хоће да упада у куће политичких противника са наоружаним људима („То је морално недозвољиво да се ради, али је у политици дозвољено”). Или, када је реч о оптужбама о повезаности са тајкунима.

„То је опет нешто што је уобичајена ствар за политику у Србији, једини је проблем што и онај који оптужује такође има везе са тајкунима. Све у свему, те варнице нису ништа ново, ништа необично, и оне су ту вероватно у функцији тога да се кампања учини занимљивијом”, оцењује Бакић.

У слоганима учесника ових избора не види ништа што је оригинално, заводљиво. Наравно, укуси су различити, напомиње Бакић, можда некоме неки слоган може да звучи добро и онда је то успела ствар.

„Али, просто, када све те слогане вежем за политичке странке, ја не видим везу између њих. ’Свом снагом у реформе’ – не видим ту везу између странке која то нуди и слогана. Или, ’Демократија на старој адреси.’ То лепо звучи, али делује неубедљиво – због оних који то говоре. У случају СПС-а не могу ни да сетим слогана...”, каже социолог Јово Бакић, додајући да је њему лично проблем неуверљивост – ниједна од тих личности не делује као отелотворење тих слогана.

Милутиновић мисли да овогодишњи „репертоар” предизборних порука неће преживети време. Запамтио је тек неколико.

„Напредњаци заснивају поруку на својој снази – али није довољна снага, има још нешто поред снаге (као у оној пословици). ЛДП је изабрао неутралан слоган који каже отприлике ’време је за нас, зато што су се сви приближили нама’, али не делује ми убедљиво, поготово када се додају ранији слогани ’Преокрет’, ’Договор’, ’Истина’. ДС игра на карту старе адресе, али мислим да је сада требало обрнуто – да имају нешто ново”, каже Владимир Милутиновић.

-----------------------------------------------------------------

Најупечатљивије предизборне поруке

Колико су предизборни слогани ефектни, време ће показати. Мало је оних који се заиста „приме” и памте годинама после избора. Или буду инспиративни за разне „варијације на тему”, озбиљне или шаљиве. Неке од оних које су биле упечатљиве деведесетих година прошлог века су: „Зрело је” (ДСС), „Поштено” (ДС), „Преломите паметно” (ДС), „Сви смо ми помало социјалисти” (СПС), „И срце је на левој страни” (ЈУЛ), „Што јес’ јес’, најбољи је СПС”, „Знам за јадац” (ДСС)... Или од 2000. године – „Ко сме да вас погледа у очи” и „Ко, Коштуница”, па „Готов је” и „Пуко ко звечка” (Отпор), „Кад је тешко – Човић”, „Радикално боље” (СРС), „Зато што живот не може да чека” (ДС), „Стручност испред политике” (УРС), „Од нас зависи” (ЛДП–ГСС–СДУ–ЛСВ)