Положај жена 7. марта

Након завршених студија на Филозофском факултету у Београду, Маријана В. је у 24. години постала социолог, а десет година касније – социолошкиња. Након што је пар година радила као професор социологије у једној београдској гимназији, она се запослила у невладиној организацији која негује „родно сензитивно” ословљавање, па на њеној визиткарти сада стоји занимање у женском роду. 

Да ли се квалитет њеног живота променио од када је постала социолошкиња?

Да размислим, каже Маријана, и након краћег билансирања промена које је у њен живот донела професија која се пише у женском роду, она каже:

– Терет домаћинства и родитељства и даље је на мени, моја плата је и даље мања од зараде колеге социолога који је запослен на истом радном месту, јер ја узимам боловање због детета, а на посао сам чекала дуже него моје колеге са класе, јер су ми послодавци отворено говорили да не желе да приме жену која „обећава” да ће рађати, а потом узимати боловања због дечјих прехлада, упала, богиња и грипова. Ја сам та која води рачуна о домаћинству и исхрани, водим децу у школу и на ваншколске активности, а потом бринем о домаћим задацима – искрена је наша саговорница.

И Маријанин супруг уклапа се у профил просечног српског мушкарца који на кућне послове утроши само два сата и 16 минута – за разлику од жена које кућним пословима посвећују готово пет сати, то јест четири сата и 51 минут. Наиме, истраживање Републичког завода за статистику показало је да се мушкарци највише баве баштованством у кућним љубимцима, а најмање прањем, пеглањем и децом. За дан жена, Маријана очекује да је супруг „изненади” букетом ружа. Неке њене пријатељице партнери су већ непријатно изненадили предлогом да их одведу на специјалну пројекцију филма „Нимфоманка”, коју београдски биоскоп „Фонтана” организује поводом Дана жена!  

Маријана са занимањем прати дебату о промоцији родно сензитивног језика и поставља питање – да ли битка за писање занимања у женском роду има смисла у земљи у којој из године у годину расте број жртава породичног насиља, а жене се суочавају са дискриминацијом у готово свим областима живота – теже се запошљавају, мање су плаћене од мушкарца за исти посао и углавном се баве занимањима која нису опорезована солидарним порезом. Држава је, међутим, нашла начин да их опорезује...

– Заштитник грађана недавно се обратио Управи за трезор и Пореској управи при Министарству финансија, због чињенице да су многе породиље којима уплате касне неколико месеци, постале „жртве” солидарног пореза, јер су у једном месецу добиле више заосталих уплата које појединачно иначе не прелазе износ од 60.000 динара, па су због тога опорезоване – каже Гордана Стевановић, заменица заштитника грађана за родну равноправност и права детета.

Она подсећа да су бројне труднице и породиље запослене на одређене време пре измена Закона о раду из априла 2013. године остајале без посла након истека рока на који је радни однос заснован. Ипак, након тих измена друштво показује намеру да побољша положај трудница, уводећи право да накнада зараде за време трудничког боловања буде сто одсто износа зараде.

– У мање повољном положају налазе се жене у руралним срединама, јер су оне углавном незапослене, имају отежан приступ здравственој заштити и углавном раде тешке физичке послове у пољопривредном газдинству. Мушкарци су и даље ти који су већински власници имовине – каже Гордана Стевановић. 

Највећи број притужби које су жене подносиле заштитнику грађана тиче се повреда права на рад, на накнаду зараде за време трудничкогболовања, породиљског и одсуства ради неге детета, насиља у породици и партнерским односима. Иако је у последњем сазиву парламента први пут испуњен услов да свако треће посланичко место заузима жена, а у Скупштини Србије први пут је основана Женска парламентарна мрежа која у своје највредније заслуге убраја усвајање Истанбулске конвенције, то јест Конвенције Савета Европе о спречавању и борби против насиља у породици, само током претходне године у породичном насиљу страдало је 45 жена.